NAJSTARIJA KAFANA U BEOGRADU: Ovde su obitavali knez Miloš, patrijarh Pavle i Dodik (FOTO GALERIJA)
Kafana - tradicionalna zadužbina u Srba, mesto dobrog provoda i još bolje rakije, mesto gde ljudi uđu ne poznajući nikoga, a izađu sa četiri kuma.
U devetnaestom veku, u vreme formiranja moderne srpske države, privatne kuće nisu bile mesta u kojima se odvijao bogat društveni život. Kako se to odvijalo za vreme vladavine Turaka , živelo se porodičnim životom skrivenim od pogleda.
Van porodice, poslovi su se odvijali u čaršiji i u kafanama koje su bile centar društvenog života. Tu su se zbirali trgovci i zanatlije, tu su zaključivani i otplaćivani zajmovi, tu su zaključivani brakovi, kumstva, prijateljstva... Tu se vodila politika, pisala pisma, tužbe i žalbe... Jedno od mesta koje je bilo važna tačka okupljanja jeste svakako i kafana „Znak pitanja“.
Promena imena
Zbog zasluga u lečenju ranjenika kuća je postala vlasništvo Ećim-Tome Kostića, zeta Nauma Ička i kafana u prizemlju se zvala "Ećim-Tomina kafana". Kasnije kako je kafana menjala vlasnike zvala se "Kod pastira", a zatim "Kod Saborne crkve". Međutim, taj naziv se nije dugo zadržao. Ovo ime nije bilo u skladu sa Uredebom o mehanama, a i crkvene vlasti su smatrale da naziv predstavlja uvredu za instituciju crkve. Vlasnik je kao privremeno rešenje, do okončanja spora sa vlastima, a i kao svojevrstan protest postavio samo znak pitanja "?". Ovaj naziv je sačuvan do danas.
Kuću u kojoj se nalazi pomenuta kafana po nalogu kneza Miloša podigao je Naum Ičko 1823. godine. U putopisima iz 19.veka često se pominje "Srpska kafana" koja je smeštena u ovoj kući, kao jedna od retkih i najlepših svoga vremena, u koju svraćaju poznate ličnosti iz kulturnog i javnog života, među kojima je bio i Vuk Karadžić.
"Srpska kafana" je bila stecište tadašnje kulture, ali bez obzira na važnost gostiju, knez Miloš je 1824. zabranio da se puši pred kafanom jer je nalazila "sproću crkve".
Na samom ulazu u kafanu dočekuje veoma ljubazno osoblje koje vam otvara vrata, pridržava jaknu, prati do stola. Enretijer vraća u 19. vek: niski stolovi sa stolicama tronošcima, u uglu stari šporet pored koga su poređana drva, a prozori su ukrašeni, gitarom, violinom, sušenim belim lukom, paprikom, ukrasnim tikvama.
Upravnik Mitić Miroslav kaže da od kada kafana postoji, ništa nije promenjeno, trude se da sve ostane isto.
U "?" svraćaju mnoge poznate ličnosti, glumci, političari, sveti arhijerejski sabor, vladike. Dolazio je pokojni Aleksandar Tijanić, Matija Bećković, patrijarh Irinej, Milorad Dodik, Toma Fila, kao i predsednik Makedonije Đorđe Ivanov.
- Kada je dolazio predsednik Makedonije Ivanov, iako je bilo mnogo policije, bila je veoma opuštena atmosfera. On je narodni čovek, hteo je da sedi sa ljudima, sa gostima.. - ispričao je Mitić.
Takođe, jedan od stalnih gostiju bio je i patrijarh Pavle, a prema rečima upravnika, on nikada nije jeo meso, već samo povrće.
Goste kafane čini mnogo stranaca. Oni obično naručuju tradicionalna kuvana jela, ali i roštilj.
- Oni koji dolaze iz Slovenije oni vole najviše sarme, kobasice, prebranac i ćevape na kajmaku, to im je omijeno – kaže naš sagovornik.
Što se tiče božićnih i novogodišnjih praznika, ne postoji poseban tretman, rade normalno. Hrane ima i posne i mrsne, a gosti podjednako dolaze nekad i sad. Uspevaju da odole vremenu tako što se trude da održe i kvalitet i kvantitet, a što je najvažnije gosti prepoznaju emociju koji nosi ova kafana.
- Puštamo starogradsku muziku, uveče imamo živu muziku, takođe starogradsku. Osoblje je vrlo ljubazno sa gostima. Kako naši ljudi tako i stranci prepoznaju emociju kafane, imamo knjigu utisaka koja je puna reči hvale. . Ovde nema tuča, niti kakvog neprimerenog kontakta, ovde ne dolazi takva vrsta ljudi.
Spomenik kulture
Odmah po završetku rata, 1946.godine kafana "?" je proglašena za spomenik kulture. Od tada pa do dana današenjeg, sem zaštitnih radova, nije ništa menjano, niti dorađivano na kući. Objekat nikada nije promenjen, kao ni svrha. Bila i ostala je kafana u kojoj se okupljaju mnoge ugledne ličnosti.
Sem obaveznih električnih uređaja, kao što je frižider, ovde se sve radi manuelno.
Jedan od razloga zašto ljudi dolaze baš u ovu kafanu jeste i originalan način na koji se služi kafa: fildžan i ratluk, sa kockom šećera i čašom vode na malom poslužavniku. Takođe, ova kafana se razlikuje od ostalih po tome što ima dušu i svoj mir.
-Ovde gosti dolaze opušteni, nema tenzije, nema svađe, nema mrkih pogleda... - naglašava upravnik Mitić.
Svi gosti su ravnopravni, niko nema svoj sto, sem ukoliko nije rezervisan. Ne parvi se razlika među gostima. Oni što imaju manje para, i oni što imaju više, su isti.
Ostala je poznata izreka koja je vezana baš za ovu kafanu: Ko ne nađe mesto u crkvi nađe ga u kafani "?".
