НАЈСТАРИЈА КАФАНА У БЕОГРАДУ: Овде су обитавали кнез Милош, патријарх Павле и Додик (ФОТО ГАЛЕРИЈА)

У деветнаестом веку, у време формирања модерне српске државе, приватне куће нису биле места у којима се одвијао богат друштвени живот. Како се то одвијало за време владавине Турака , живело се породичним животом скривеним од погледа.

Ван породице, послови су се одвијали у чаршији и у кафанама које су биле центар друштвеног живота. Ту су се збирали трговци и занатлије, ту су закључивани и отплаћивани зајмови, ту су закључивани бракови, кумства, пријатељства... Ту се водила политика, писала писма, тужбе и жалбе... Једно од места које је било важна тачка окупљања јесте свакако и кафана „Знак питања“.

Кућу у којој се налази поменута кафана по налогу кнеза Милоша подигао је Наум Ичко 1823. године. У путописима из 19.века често се помиње "Српска кафана" која је смештена у овој кући, као једна од ретких и најлепших свога времена, у коју свраћају познате личности из културног и јавног живота, међу којима је био и Вук Караџић.

"Српска кафана" је била стециште тадашње културе, али без обзира на важност гостију, кнез Милош је 1824. забранио да се пуши пред кафаном јер је налазила "спроћу цркве".

На самом улазу у кафану дочекује веома љубазно особље које вам отвара врата, придржава јакну, прати до стола. Енретијер враћа у 19. век: ниски столови са столицама троношцима, у углу стари шпорет поред кога су поређана дрва, а прозори су украшени, гитаром, виолином, сушеним белим луком, паприком, украсним тиквама.

Управник Митић Мирослав каже да од када кафана постоји, ништа није промењено, труде се да све остане исто.

У "?" свраћају многе познате личности, глумци, политичари, свети архијерејски сабор, владике. Долазио је покојни Александар Тијанић, Матија Бећковић, патријарх Иринеј, Милорад Додик, Тома Фила, као и председник Македоније Ђорђе Иванов.

- Када је долазио председник Македоније Иванов, иако је било много полиције, била је веома опуштена атмосфера. Он је народни човек, хтео је да седи са људима, са гостима.. - испричао је Митић.

Такође, један од сталних гостију био је и патријарх Павле, а према речима управника, он никада није јео месо, већ само поврће.

Госте кафане чини много странаца. Они обично наручују традиционална кувана јела, али и роштиљ.

- Они који долазе из Словеније они воле највише сарме, кобасице, пребранац и ћевапе на кајмаку, то им је омијено – каже наш саговорник.

Што се тиче божићних и новогодишњих празника, не постоји посебан третман, раде нормално. Хране има и посне и мрсне, а гости подједнако долазе некад и сад. Успевају да одоле времену тако што се труде да одрже и квалитет и квантитет, а што је најважније гости препознају емоцију који носи ова кафана.

- Пуштамо староградску музику, увече имамо живу музику, такође староградску. Особље је врло љубазно са гостима. Како наши људи тако и странци препознају емоцију кафане, имамо књигу утисака која је пуна речи хвале. . Овде нема туча, нити каквог непримереног контакта, овде не долази таква врста људи.

Сем обавезних електричних уређаја, као што је фрижидер, овде се све ради мануелно.

Један од разлога зашто људи долазе баш у ову кафану јесте и оригиналан начин на који се служи кафа: филџан и ратлук, са коцком шећера и чашом воде на малом послужавнику. Такође, ова кафана се разликује од осталих по томе што има душу и свој мир.

-Овде гости долазе опуштени, нема тензије, нема свађе, нема мрких погледа... - наглашава управник Митић.

Сви гости су равноправни, нико нема свој сто, сем уколико није резервисан. Не парви се разлика међу гостима. Они што имају мање пара, и они што имају више, су исти.

Остала је позната изрека која је везана баш за ову кафану: Ко не нађе место у цркви нађе га у кафани "?".