Narod doline Hunza: Žive i do 120 godina i nikad nisu bolesni (VIDEO)

Ova dolina se nalazi na severu Pakistana, u blizini granice sa Kinom. Sa jedne strane pruža se planinski masiv Hindukuš, a s druge Karakoruma. Područje je bogato rekama koje se ulivaju u reku Ind. Većina stanovnika su muslimani, a narod doline Hunza broji oko 87.000 ljudi. Pre pripajanja Pakistanu 1947. godine, ovaj narod je živeo u sklopu male autonomne himalajske kraljevine, pod britanskom krunom.

Dugo je vladalo uverenje da svoju dugovečnost i vitalnost stanovnici doline Hunza mogu da zahvaliti genima, međutim, novija istraživanja pokazuju da faktori iz okoline igraju veću ulogu od onih naslednih.

Faktori koje su naučnici izdvojili kao ključne u kvalitetu života stanovnika doline Hunza su prehrana koja se temelji na namirnicama biljnog porekla, jednostavan način života i povećana fizička aktivnost. Stanovnici doline Hunza, zahvaljujući navedenom, navodno ne obolevaju od raka, kardiovaskularnih bolesti ni dijabetisa, a zaobišlo ih je i prerano starenje, prenosi portal Index.

Američki kardiolozi Pol Vajt i Edvard Tumej posetili su dolinu Hunza 1964. godine i o svojim istraživanjima objavili u časopisu Amerikan Hart Džurnal članak u kojem su izneli rezultate ispitivanja koje su sproveli na 25 ljudi starosti od 90 do 110 godina.

Istraživanje je pokazalo da su svi ispitanici zdravi, da imaju normalan krvni pritisak, normalnu količinu holesterola i pravilan rad srca. Kardiolozi su zabeležili da narod doline Hunza ima vrlo jednostavan režim prehrane koji se temelji na voću, orašastim plodovima, mahunarkama i žitaricama. Takođe, imaju samo dva obroka dnevno, doručak i ručak, a večera u ovom narodu nije uobičajena.

Od žitarica najviše konzumiraju ječam, proso, pšenicu i heljdu, a voće jedu sušeno ili sveže, dok jedino povrće termički obrađuju. Od osušene jezgre marelice prave ulje koje se koristi u prehrani, ali i u negi kože i kose.

Pripadnici naroda doline Hunza ne koriste šećer, vrlo retko konzumiraju mleko i jaja, a iako nisu strogi vegetarijanci, konzumiranje namirnica životinjskog porekla vrlo je ograničeno. Meso se jede za određene praznike, a tada najčešće konzumiraju piletinu.

Uz ovakvu prehranu, presudan je i naglasak na fizičkoj aktivnosti. Narod doline Hunza, zbog karakteristika geografskoj predela na kojem živi, često moraju dugo da pešače, i po 20 kilometara dnevno, a osim toga, stanovnici su navikli na teške poljoprivredne poslove. Ovome treba dodati i činjenicu da se dolina Hunza nalazi na visini od 2.500 metara nadmorske visine, pa čist vazduh deluje na organizam. U svojoj poljoprivredi narod doline Hunza ne koristi nikakve umetničke preparate niti pesticide.

Degenerativne bolesti retke su među pripadnicima ovoga naroda, a bolesti koje ih najčešće pogađaju su one izazvane bakterijama ili virusima, poput malarije ili dizenterije. Ovakva su oboljenja najviše posledica velikih bara koje se nalaze na pojedinim područjima doline i u kojima se množe komarci koji prenose malariju. Uprkos tome, stanovnici doline Hunza među nazdravijima su narodima na svetu.

Međutim, pitanje je koliko će dugo to opstati. Poslednjih godina javlja se povećana potrošnja konzervirane hrane i proizvoda od belog šećera među stanovnicima doline Hunza. Opasnosti savremenog sveta polako su, ali sigurno, počele da dolaze i do njih. Ali, možda, nekim čudom, uspeju da se odupru tim "blagodetima".

Još jedan važan faktor koji su istraživači, uz zdravu prehranu i aktivnost, zabeležili kao ključan za dugovečnost i zdravlje naroda doline Hunza, a to je - smeh.