Народ долине Хунза: Живе и до 120 година и никад нису болесни (ВИДЕО)

Ова долина се налази на северу Пакистана, у близини границе са Кином. Са једне стране пружа се планински масив Хиндукуш, а с друге Каракорума. Подручје је богато рекама које се уливају у реку Инд. Већина становника су муслимани, а народ долине Хунза броји око 87.000 људи. Пре припајања Пакистану 1947. године, овај народ је живео у склопу мале аутономне хималајске краљевине, под британском круном.

Дуго је владало уверење да своју дуговечност и виталност становници долине Хунза могу да захвалити генима, међутим, новија истраживања показују да фактори из околине играју већу улогу од оних наследних.

Фактори које су научници издвојили као кључне у квалитету живота становника долине Хунза су прехрана која се темељи на намирницама биљног порекла, једноставан начин живота и повећана физичка активност. Становници долине Хунза, захваљујући наведеном, наводно не оболевају од рака, кардиоваскуларних болести ни дијабетиса, а заобишло их је и прерано старење, преноси портал Index.

Амерички кардиолози Пол Вајт и Едвард Тумеј посетили су долину Хунза 1964. године и о својим истраживањима објавили у часопису Американ Харт Џурнал чланак у којем су изнели резултате испитивања које су спровели на 25 људи старости од 90 до 110 година.

Истраживање је показало да су сви испитаници здрави, да имају нормалан крвни притисак, нормалну количину холестерола и правилан рад срца. Кардиолози су забележили да народ долине Хунза има врло једноставан режим прехране који се темељи на воћу, орашастим плодовима, махунаркама и житарицама. Такође, имају само два оброка дневно, доручак и ручак, а вечера у овом народу није уобичајена.

Од житарица највише конзумирају јечам, просо, пшеницу и хељду, а воће једу сушено или свеже, док једино поврће термички обрађују. Од осушене језгре марелице праве уље које се користи у прехрани, али и у неги коже и косе.

Припадници народа долине Хунза не користе шећер, врло ретко конзумирају млеко и јаја, а иако нису строги вегетаријанци, конзумирање намирница животињског порекла врло је ограничено. Месо се једе за одређене празнике, а тада најчешће конзумирају пилетину.

Уз овакву прехрану, пресудан је и нагласак на физичкој активности. Народ долине Хунза, због карактеристика географској предела на којем живи, често морају дуго да пешаче, и по 20 километара дневно, а осим тога, становници су навикли на тешке пољопривредне послове. Овоме треба додати и чињеницу да се долина Хунза налази на висини од 2.500 метара надморске висине, па чист ваздух делује на организам. У својој пољопривреди народ долине Хунза не користи никакве уметничке препарате нити пестициде.

Дегенеративне болести ретке су међу припадницима овога народа, а болести које их најчешће погађају су оне изазване бактеријама или вирусима, попут маларије или дизентерије. Оваква су обољења највише последица великих бара које се налазе на појединим подручјима долине и у којима се множе комарци који преносе маларију. Упркос томе, становници долине Хунза међу наздравијима су народима на свету.

Међутим, питање је колико ће дуго то опстати. Последњих година јавља се повећана потрошња конзервиране хране и производа од белог шећера међу становницима долине Хунза. Опасности савременог света полако су, али сигурно, почеле да долазе и до њих. Али, можда, неким чудом, успеју да се одупру тим "благодетима".

Још један важан фактор који су истраживачи, уз здраву прехрану и активност, забележили као кључан за дуговечност и здравље народа долине Хунза, а то је - смех.