NASTAVAK DIJALOGA: Umesto Dačića i Tačija, sada pregovaraju Vučić i Mustafa
BEOGRAD - U Briselu će, posle deset meseci zastoja, u ponedeljak 9. februara biti nastavljen dijalog Beograda i Prištine, a timove će, prvi put, predvoditi predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić i takozvani kosovski premijer Isa Mustafa, uz, takođe prvi put, posredovanje šefice evropske diplomatije Federike Mogerini.
Do nastavka dijaloga dolazi u atmosferi pogoršanih odnosa između dve strane, do čega je dovela odluka Mustafe da smeni ministar za povratak Aleksandra Jablanovića, što je, prema stavu Beograda, učešće liste "Srpska" u toj vladi učinilo besmislenim.
Poslednja runda dijaloga održana je 31. marta prošle godine, pod pokroviteljstvom tadašnje visoke predstavnice EU Ketrin Ešton, a do zastoja je posle toga došlo zbog institucionalnog vakuuma u Prištini, usled zastoja u formiranju tamošnje vlade posle pokrajinskih izbora.
Portparolka visoke predstavnice EU Maja Kocijančič rekla je u petak da će na dnevnom redu u ponedeljak biti utvrđivanje napretka u sprovođenju Briselskog sporazuma i razmena mišljenja o budućim koracima u procesu normalizacije. Očekuje se da će na dnevnom redu razgovora jedna od glavnih tema biti pravosuđe, kao i formiranje ZSO, a Beograd je najavio i pokretanje pitanja srpske imovine na Kosovu i Metohiji, uključujući "Trepču". Srpska strana takođe će insistirati na tome da Zajednica srpskih opština bude jedna od tema nastavka dijaloga.
Za vreme dok dijaloga nije bilo, iz Evropske unije su stizala upozorenja da se Briselski sporazum mora do kraja sprovesti, kako bi Beograd mogao da dalje da napreduje na putu ka EU, odnosno da otvori prva pregovaračka poglavlja. Iako je Beograd insistirao da se dijalog nastavi, kao i da se dogovoreno realizuje - pre svega formiranje Zajednice srpskih opština, to nije bilo moguće jer nije imao adekvatnog partnera u Prištini.
Briselski sporazum postignut je 19. aprila 2013. godine, a njime je predviđeno uspostavljanje Zajednice/asocijacije srpskih većinskih opština.
Struktura ZSO biće zasnovana na istim osnovama na kojima počiva Statut asocijacije kosovskih opština, odnosno imaće predsednika, potpredsednika, skupštinu i veće. Opštine članice, u skladu sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi i kosovskim zakonima, imaće pravo da sarađuju u sprovođenju svojih ovlašćenja kolektivno preko zajednice, a zajednica će imati puni nadzor u oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanog i ruralnog planiranja. Imaće i dodatne nadležnosti, koje na nju mogu da prenesu centralne vlasti u Prištini.
ZSO će imati predstavničku ulogu pri centralnoj vlasti, kao i mesto u lokalnim, savetodavnim telima u tu svrhu. Sporazumom je takođe predviđeno da će postojati jedna policijska snaga na Kosovu koja će se zvati kosovska policija, dok će pripadnicima drugih bezbednosnih srpskih struktura biti ponuđeno mesto u odgovarajućim kosovskim strukturama. Četiri opštine sa većinskim srpskim stanovništvom na severu Kosova prema sporazumu dobijaju regionalnog komandanta policije, kosovskog Srbina, što je realizovano. Sastav policije na severu odražavaće etnički sastav stanovništva ove četiri opštine. Pravosuđe će biti integrisano i radiće u okvirima pravnog sistema Kosova.
Jedna od tačaka predviđa da dve strane neće jednu drugu blokirati, niti podsticati druge da blokiraju napredak neke od strane na njenom evropskom putu. Jedna od najspornijih tema u dijalogu dve strane je pitanje pravosuđa.
Berlin insistira na tome da prvo poglavlje koje će biti otvoreno u pregovorima sa Srbijom bude poglavlje 35, a kako su prenosili beogradski mediji, na spisku zahteva Berlina, kada je reč o primeni Briselskog sporazuma, su, između ostalog, i donošenje statuta Zajednice srpskih opština u skladu s prištinskim zakonima, učešće Kosova u svim regionalnim forumima, te prihvatanje pasoša Kosova na granici sa Srbijom.
Pogledajte i:
