НАСТАВАК ДИЈАЛОГА: Уместо Дачића и Тачија, сада преговарају Вучић и Мустафа
БЕОГРАД - У Бриселу ће, после десет месеци застоја, у понедељак 9. фебруара бити настављен дијалог Београда и Приштине, а тимове ће, први пут, предводити председник Владе Србије Александар Вучић и такозвани косовски премијер Иса Мустафа, уз, такође први пут, посредовање шефице европске дипломатије Федерике Могерини.
До наставка дијалога долази у атмосфери погоршаних односа између две стране, до чега је довела одлука Мустафе да смени министар за повратак Александра Јаблановића, што је, према ставу Београда, учешће листе "Српска" у тој влади учинило бесмисленим.
Последња рунда дијалога одржана је 31. марта прошле године, под покровитељством тадашње високе представнице ЕУ Кетрин Ештон, а до застоја је после тога дошло због институционалног вакуума у Приштини, услед застоја у формирању тамошње владе после покрајинских избора.
Портпаролка високе представнице ЕУ Маја Коцијанчич рекла је у петак да ће на дневном реду у понедељак бити утврђивање напретка у спровођењу Бриселског споразума и размена мишљења о будућим корацима у процесу нормализације. Очекује се да ће на дневном реду разговора једна од главних тема бити правосуђе, као и формирање ЗСО, а Београд је најавио и покретање питања српске имовине на Косову и Метохији, укључујући "Трепчу". Српска страна такође ће инсистирати на томе да Заједница српских општина буде једна од тема наставка дијалога.
За време док дијалога није било, из Европске уније су стизала упозорења да се Бриселски споразум мора до краја спровести, како би Београд могао да даље да напредује на путу ка ЕУ, односно да отвори прва преговарачка поглавља. Иако је Београд инсистирао да се дијалог настави, као и да се договорено реализује - пре свега формирање Заједнице српских општина, то није било могуће јер није имао адекватног партнера у Приштини.
Бриселски споразум постигнут је 19. априла 2013. године, а њиме је предвиђено успостављање Заједнице/асоцијације српских већинских општина.
Структура ЗСО биће заснована на истим основама на којима почива Статут асоцијације косовских општина, односно имаће председника, потпредседника, скупштину и веће. Општине чланице, у складу са Европском повељом о локалној самоуправи и косовским законима, имаће право да сарађују у спровођењу својих овлашћења колективно преко заједнице, а заједница ће имати пуни надзор у областима економског развоја, образовања, здравства, урбаног и руралног планирања. Имаће и додатне надлежности, које на њу могу да пренесу централне власти у Приштини.
ЗСО ће имати представничку улогу при централној власти, као и место у локалним, саветодавним телима у ту сврху. Споразумом је такође предвиђено да ће постојати једна полицијска снага на Косову која ће се звати косовска полиција, док ће припадницима других безбедносних српских структура бити понуђено место у одговарајућим косовским структурама. Четири општине са већинским српским становништвом на северу Косова према споразуму добијају регионалног команданта полиције, косовског Србина, што је реализовано. Састав полиције на северу одражаваће етнички састав становништва ове четири општине. Правосуђе ће бити интегрисано и радиће у оквирима правног система Косова.
Једна од тачака предвиђа да две стране неће једну другу блокирати, нити подстицати друге да блокирају напредак неке од стране на њеном европском путу. Једна од најспорнијих тема у дијалогу две стране је питање правосуђа.
Берлин инсистира на томе да прво поглавље које ће бити отворено у преговорима са Србијом буде поглавље 35, а како су преносили београдски медији, на списку захтева Берлина, када је реч о примени Бриселског споразума, су, између осталог, и доношење статута Заједнице српских општина у складу с приштинским законима, учешће Косова у свим регионалним форумима, те прихватање пасоша Косова на граници са Србијом.
Погледајте и:
