Bonton u prevozu: Ponašamo li se sve više kao divljaci?
Dok gunđamo zbog cene karata za prevoz i novih oštrih mera Bus plus-a na koje ne možemo da utičemo, možda bi mogli da se pozabavimo nečim što je i te kako do nas, a što može da nam prelaženje željene destinacije učini podnošljivijim nego do sada. Svi imamo bonton i vaspitanje koje nosimo od kuće, ali ih često ne koristimo. Šta nam smeta i na šta se žalimo u prevozu?
1. Pozdrav
Za razliku od većine zemalja, mi očigledno nemamo naviku da, kada ulazimo ili izlazimo iz prevoza, pozdravimo vozača. On je taj koji ipak snosi veliku odgovornost, odgovoran je za život ljudi koji prevozi, svađa se sa bahatim vozačima, podnosi velike vrućine i hladne zime. Najmanje što možemo da učinimo je da navučemo lagani osmeh i poželimo dobro jutro, dobar dan, kažemo hvala i prijatan dan. Poznata je priča o vozaču autobusa 52 Miloradu Zatezalu koji je toliko fin da su ljudi u neverici i da ga ponekad pitaju šta mu je. Izgleda da je većina nas navikla na mrgudne i ćutljive face.
2. Stajanje na vratima
Još jedna loša navika putnika. Kada treba da izađete iz autobusa, često vam se dešava da ispred vas stoji neko ko se zakačio za šipku i ne pušta je, a ne silazi kada i vi. Da je velika gužva, pa i da se razume, ali opet, nemamo tu naviku da se pomerimo tamo gde ima mesta, već smo srasli sa šipkom kao najdražim poznanikom. Takođe je problem velika neodlučnost i sporost putnika pri ulasku ili izlasku iz prevoza jer dok taj neko razmisli na koju će stranu, putnik iza njega se redovno sudara sa njim.
3. Pravilo leve i desne strane
U zemljama koje imaju metro nepisano je pravilo leve i desne strane. Ko je živeo u takvim gradovima ili se često vozio metroom, može da potvrdi. Prilikom izlaska iz prevoza, oni koji ne žure nigde i mogu nonšalatno da hodaju, treba da idu desnom stranom, a ljudima kojima se žuri je rezervisana leva strana da bi lakše obišli onog ispred i potrčali da stignu na drugi prevoz koji, jelte, neće samo njega čekati. Mi metro nemamo, ali nemamo ni svest da neko pored nas žuri i da bi trebalo da se držimo svoje strane, ukoliko ne žurimo. Sličnost je velika kao vožnja auto-putem, ukoliko voziš normalnom brzinom, ideš desno, a ukoliko žuriš, pretičeš levom.
4. Glasno pričanje
Vikanje dok pričate telefonom, glasno smejanje i pričanje, puštanje muzike preko smartfona smatra se nepristojnim ponašanjem, pogotovu dok se nalazite u skučenom prostoru. Nekada, kada ste jako umorni, pa čak i lepo raspoloženi i sami sa svojim mislima, apsolutno vas ne zanima da vam se sused do vas glasno hvali preko telefona da je sinoć priveo atraktivnu devojku, da vam dve maloletne osobe ''puštaju do daske'' neki novi hit i da slušate masne viceve putnika do vas. U Švedskoj, npr, putnici ukoliko imaju da saopšte nešto svojim saputnicima, učine to tišim glasom i tamo se svako trudi da ni na koji način ne ugrozi koncentraciju druge osobe.
5. Netrpeljivost nije na mestu
Prevoz koristimo jer nemamo sopstveni ili pare za taksi, i toga smo svesni. Ali za dosta stvari smo postali netrpeljivi i sve više gunđamo, svađamo se, pretimo. Neretko upotrebljavamo silu kako bi odbranili svoju čast. Dešava se da ljudi uđu u autobus sa više torbi i momentalno se stvara nerazumevanje drugih putnika. Fali nam više empatije i solidarnosti, poštovanje prema starijim osobama i mlađoj deci. Samo jedna pozitivna stvar dnevno i nekome, a i sebi, barem dok ste u prevozu, možete ulepšati dan.
