Ne, ne, ne daj da te rade!

Je l' znate onog dečka koji kostantno provodi vreme sa najboljom drugaricom? Zapravo, ono vreme koje mu ona odredi.

Onog dečka koji ostavlja sve svoje obaveze kako bi otišao sa njom na sasvim drugi kraj grada, da bi ona npr. overila zdravstvenu knjižicu, jer joj je "dosadno da ide sama autobusom".

Onog dečka koji joj piše seminarske radove ili pravi prezentacije jer ona "nikako ne može da stigne". Onog dečka koji bi možda čak novčano bolje prošao da zapravo ima devojku, jer se ovako naplaćao više kafa, doručaka pred početak predavanja na fakultetu i pića u noćnom izlasku, nego što bi upola da nije nje.

Ako ste se prepoznali, vreme je da zastanete i dobro razmislite o tome. Da vas možda vaša "najbolja drugarica" ne iskorišćava "malo"?

Za početak, da razjasnimo - vi vaš odnos možda nazivate "najbolji prijatelji", ali si ti potpuno poludeo za njom. A ona? Pa gledaj to ovako, ima sve šta joj treba, možda i više, ali bez neke "obaveze" prema tebi. Njoj vaše druženje i te kako odgovara, još ako ima i dečka, pa to joj dođe kao premija. Ima duplu pažnju.

Sa jedne strane, ima dečka u koga je zaljubljena (ili nije, to je već druga tema) i sa kojim ima jednu vrstu nežnosti, a ako on i nije baš neki romantični tip, tu si ti.

"Ijaao, kako je divna ova haljinica, i baš je povoljna, al' nemam sad novca da je uzmem. Ah, pa šta ću, moram da je prežalim nekako“, kaže ona gledajući te kao da su joj sve lađe potonule.

A ti? Gledaš je u toj haljinici (verovatno u sekundi pomislivši kako bi bilo da je ona zapravo i ne nosi), i u tom trenutku ti zaista deluje kako je cena povoljna i kako bi bilo lepo da je ona ima.

Logični sled događaja - "Hajde, uzeću ti je ja".

E, tu te je čekala. Naravno da će prve tri sekunde uslediti nećkanje, kao ne bi želela da se ti, ponovo, trošiš. Međutim, ipak pristaje i najsnažnije te grli i ljubi u obraz.

Zbog tog trenutka ti je sve vredelo. Istopio si se kao sladoled na plus 40 stepeni i, kad pogledaš, svi su srećni i zadovoljni. Ona sa svojom haljinicom, a ti sa poljupcem. Tebi nije bitno ako nemaš stalna primanja, ili što zavisiš od roditelja, dao bi i poslednji dinar da te opet tako snažno zagrli i poljubi.

A jesi li se zapitao gde si tu ti? Ako bismo morali da definišemo, prijateljstvo bi trebalo da bude obostrano "davanje-primanje".

Šta ti dobijaš sa njene strane i, ovaj put, hajde da ne gledamo materijalno?

Da li je ona uvek bila tu za tebe?

Da li ti je bila podrška kad god ti je trebalo ili tvoje želje i potrebe nisu mogle da dođu na red od njenih?

Da li ti se desilo da kažeš svoje mišljenje, nebitno po pitanju čega, i da, ako dođe do neslaganja, ona možda i ismeva tvoj stav?

Ili ti se dešavalo da možda i kažeš da si saglasan, iako ne misliš tako, samo da bi njoj udovoljio?

Koliko često zapravo braniš svoje stavove, ili ti je bitno samo da njoj bude potaman?

Na tebi je da odlučiš. Hoćeš li biti "papučar" (devojci sa kojom čak nisi ni u vezi) ili ćeš svoje vreme i energiju usmeriti na nekoga ko to zaslužuje?