Не, не, не дај да те раде!

Је л' знате оног дечка који костантно проводи време са најбољом другарицом? Заправо, оно време које му она одреди.

Оног дечка који оставља све своје обавезе како би отишао са њом на сасвим други крај града, да би она нпр. оверила здравствену књижицу, јер јој је "досадно да иде сама аутобусом".

Оног дечка који јој пише семинарске радове или прави презентације јер она "никако не може да стигне". Оног дечка који би можда чак новчано боље прошао да заправо има девојку, јер се овако наплаћао више кафа, доручака пред почетак предавања на факултету и пића у ноћном изласку, него што би упола да није ње.

Ако сте се препознали, време је да застанете и добро размислите о томе. Да вас можда ваша "најбоља другарица" не искоришћава "мало"?

За почетак, да разјаснимо - ви ваш однос можда називате "најбољи пријатељи", али си ти потпуно полудео за њом. А она? Па гледај то овако, има све шта јој треба, можда и више, али без неке "обавезе" према теби. Њој ваше дружење и те како одговара, још ако има и дечка, па то јој дође као премија. Има дуплу пажњу.

Са једне стране, има дечка у кога је заљубљена (или није, то је већ друга тема) и са којим има једну врсту нежности, а ако он и није баш неки романтични тип, ту си ти.

"Ијаао, како је дивна ова хаљиница, и баш је повољна, ал' немам сад новца да је узмем. Ах, па шта ћу, морам да је прежалим некако“, каже она гледајући те као да су јој све лађе потонуле.

А ти? Гледаш је у тој хаљиници (вероватно у секунди помисливши како би било да је она заправо и не носи), и у том тренутку ти заиста делује како је цена повољна и како би било лепо да је она има.

Логични след догађаја - "Хајде, узећу ти је ја".

Е, ту те је чекала. Наравно да ће прве три секунде уследити нећкање, као не би желела да се ти, поново, трошиш. Међутим, ипак пристаје и најснажније те грли и љуби у образ.

Због тог тренутка ти је све вредело. Истопио си се као сладолед на плус 40 степени и, кад погледаш, сви су срећни и задовољни. Она са својом хаљиницом, а ти са пољупцем. Теби није битно ако немаш стална примања, или што зависиш од родитеља, дао би и последњи динар да те опет тако снажно загрли и пољуби.

А јеси ли се запитао где си ту ти? Ако бисмо морали да дефинишемо, пријатељство би требало да буде обострано "давање-примање".

Шта ти добијаш са њене стране и, овај пут, хајде да не гледамо материјално?

Да ли је она увек била ту за тебе?

Да ли ти је била подршка кад год ти је требало или твоје жеље и потребе нису могле да дођу на ред од њених?

Да ли ти се десило да кажеш своје мишљење, небитно по питању чега, и да, ако дође до неслагања, она можда и исмева твој став?

Или ти се дешавало да можда и кажеш да си сагласан, иако не мислиш тако, само да би њој удовољио?

Колико често заправо браниш своје ставове, или ти је битно само да њој буде потаман?

На теби је да одлучиш. Хоћеш ли бити "папучар" (девојци са којом чак ниси ни у вези) или ћеш своје време и енергију усмерити на некога ко то заслужује?