Uzroci Velikog rata u udžbenicima država bivše Jugoslavije (FOTO)
Sto godina od atentata u Sarajevu i početka Prvog svetkog rata, u školama u bivšim jugoslovenskim republikama uče se različite verzije istorije o uzrocima Velikog rata.
Princip je prikazan u istorijskim udžbenicima bivših jugoslovenskih država ili kao terorista ili kao buntovnik s razlogom, percepcije koje odražavaju savremene podele u regiji koja se još uvek oporavlja od teških ratnih sukoba devedesetih godina.
"Postojao je samo jedan diskurs o Prvom svetskom ratu dok je zemlja još uvek bila Jugoslavija. Sada se prošlost prilagođava kako bi odgovarao diskursu koji vladajuće elite u tim zemljama žele u ovom trenutku", rekao je Nenad Šebek.
U etnički podeljenoj Bosni i Hercegovini, ne postoji jedinstven stav oko Principa, niti o uzrocima izbijanja Prvog svetskog rata.
Te podele se ogledaju i u “suprotstavljenim” komemoracijama za nastupajuće obeležavanje stogodišnjice od početka Prvog svetskog rata, koje će se održati u Bosni. Niz događanja je planiran u Sarajevu, međutim, bosanski Srbi će održati svoje događaje u Višegradu, gde će glavnu reč imati filmski redatelj Emir Kusturica a kip Gavrila Principa trebao bi da bude postavljen u srpskom Istočnom Sarajevu.
Udžbenik iz Sarajeva kaže da je Principova grupa, Mlada Bosna, bila "podržana od strane tajnih organizacija iz Srbije", dok se u udžbeniku iz Bihaća direktnije navodi da su urotnici "podržani od strane Srbije". Udžbenik iz Zenice opisuje Mladu Bosnu kao "terorističku organizaciju". I knjiga istorije koju koriste bosanski Hrvati, opisuje Mladu Bosnu kao “terorističku” grupu.
No, u entitetu Republika Srpska, Mlada Bosna je jednostavno opisana kao "organizacija" i naglašava se u udžbeniku da je Austro-Ugarska "iskoristila" ubistvo Franca Ferdinanda da "okrivi Srbiju" i proglasi joj rat. Naravnom, takav opis izbijanja rata odgovara udžbenicima koji se koriste u Srbiji.
Novi spomenik Gavrila Principa je takođe planiran i u glavnom gradu Srbije, gde se učenicima predaje da se Princip borio za pravednu stvar. Srbija se trenutno bori sa učestalim optužbama da je ona uzrok Velikog rata. No, u ulicu Gavrila Principa u Beogradu, mnogi ljudi su insistirali da Srbija nije uzrok rata, prenosi Balkan Insajt.
"Srbija je bila iscrpljena nakon dva balkanska rata, od 1912-1913. godine, i nije želela novi 1914. godine. Veliki rat bio je posledica imperijalističkih aspiracija Austrougarske i Nemačke", rekao je Aleksandar Dašić. “Atentator iz Sarajeva” opisan je jednostavno kao "mladi Srbin iz Bosne".
Škole u Hrvatskoj, iako priznaju da je Austrougarska želela da osigura kontrolu nad jugoistočnom Europom, prema udžbeniku za četvrti razred srednje škole, kaže se da je Srbija "tražila teritorijalnu ekspanziju nad područjima koja su bila pod osmanskom vlašću sve do Balkanskih ratova 1912.-1913. godine, kao i da je bila uznemirena zbog Austrougarske aneksije Bosne i Hercegovine, zbog teritorijalnih pretenzija prema Bosni i Hercegovini".
Škole na Kosovu i Metohiji, s druge strane, zapravo uče verziju istorije koja je još uvek slična materiji u starim jugoslovenskim udžbencima, u kojem se Srbija tretira relativno blagonaklono, kao država koja je pokušavala da izbegne rat.
Pasusi o Prvom svetskom ratu, dodati nakon rata 1999. godine, opisuju Principa kao "srpskog nacionalistu" a ne jugoslavenskog, ali ne optužuju Srbiju kao odgovornu za sukob.
Makedonski školski udžbenici opisuju sukob kao "Prvi svetski imperijalistički rat", usredsređujući se na podelu makedonske teritorije, koja je nakon okupacije usledila. Takođe, Makedonci naročito krive susednu Bugarsku za vođenje agresivne i ekspanzionističke politike, a ne Srbiju.
Da li ima nade za zajedničku interpretaciju događaja?
Kako se stogodišnjica približava, malo je nade da suparničke etničke i političke grupe na Balkanu naći zajednički stav o uzrocima Velikog rata, smatra profesor istorije Zijad Šehić.
"Mi se nikada nećemo složiti po tom pitanju. Naši stavovi su previše udaljeni", rekao je on. "Nikada neće biti zajedničke istine."
