Узроци Великог рата у уџбеницима држава бивше Југославије (ФОТО)

Принцип је приказан у историјским уџбеницима бивших југословенских држава или као терориста или као бунтовник с разлогом, перцепције које одражавају савремене поделе у регији која се још увек опоравља од тешких ратних сукоба деведесетих година.

"Постојао је само један дискурс о Првом светском рату док је земља још увек била Југославија. Сада се прошлост прилагођава како би одговарао дискурсу који владајуће елите у тим земљама желе у овом тренутку", рекао је Ненад Шебек.

У етнички подељеној Босни и Херцеговини, не постоји јединствен став око Принципа, нити о узроцима избијања Првог светског рата.

Те поделе се огледају и у “супротстављеним” комеморацијама за наступајуће обележавање стогодишњице од почетка Првог светског рата, које ће се одржати у Босни.  Низ догађања је планиран у Сарајеву, међутим, босански Срби ће одржати своје догађаје у Вишеграду, где ће главну реч имати филмски редатељ Емир Кустурица а кип Гаврила Принципа требао би да буде постављен у српском Источном Сарајеву.

Уџбеник из Сарајева каже да је Принципова група, Млада Босна, била "подржана од стране тајних организација из Србије", док се у уџбенику из Бихаћа директније наводи да су уротници "подржани од стране Србије". Уџбеник из Зенице описује Младу Босну као "терористичку организацију". И књига историје коју користе босански Хрвати, описује Младу Босну као “терористичку” групу.

Но, у ентитету Република Српска, Млада Босна је једноставно описана као "организација" и наглашава се у уџбенику да је Аустро-Угарска "искористила" убиство Франца Фердинанда да "окриви Србију" и прогласи јој рат. Наравном, такав опис избијања рата одговара уџбеницима који се користе у Србији.

Нови споменик Гаврила Принципа је такође планиран и у главном граду Србије, где се ученицима предаје да се Принцип борио за праведну ствар. Србија се тренутно бори са учесталим оптужбама да је она узрок Великог рата. Но, у улицу Гаврила Принципа у Београду, многи људи су инсистирали да Србија није узрок рата, преноси Балкан Инсајт.

"Србија је била исцрпљена након два балканска рата, од 1912-1913. године, и није желела нови 1914. године. Велики рат био је последица империјалистичких аспирација Аустроугарске и Немачке", рекао је Александар Дашић. “Атентатор из Сарајева” описан је једноставно као "млади Србин из Босне".

Школе у Хрватској, иако признају да је Аустроугарска желела да осигура контролу над југоисточном Еуропом, према уџбенику за четврти разред средње школе, каже се да је Србија "тражила територијалну експанзију над подручјима која су била под османском влашћу све до Балканских ратова 1912.-1913. године, као и да је била узнемирена због Аустроугарске анексије Босне и Херцеговине, због територијалних претензија према Босни и Херцеговини".

Школе на Косову и Метохији, с друге стране, заправо уче верзију историје која је још увек слична материји у старим југословенским уџбенцима, у којем се Србија третира релативно благонаклоно, као држава која је покушавала да избегне рат.

Пасуси о Првом светском рату, додати након рата 1999. године, описују Принципа као "српског националисту" а не југославенског,  али не оптужују Србију као одговорну за сукоб.

Македонски школски уџбеници описују сукоб као "Први светски империјалистички рат", усредсређујући се на поделу македонске територије, која је након окупације уследила. Такође, Македонци нарочито криве суседну Бугарску за вођење агресивне и експанзионистичке политике, а не Србију.

Да ли има наде за заједничку интерпретацију догађаја?

Како се стогодишњица приближава, мало је наде да супарничке етничке и политичке групе на Балкану наћи заједнички став о узроцима Великог рата, сматра професор историје Зијад Шехић.

"Ми се никада нећемо сложити по том питању. Наши ставови су превише удаљени", рекао је он. "Никада неће бити заједничке истине."