NIKOLIĆ NA OBELEŽAVANJU DANA SEĆANJA: Žrtve ne smemo zaboraviti, a ljudski je oprostiti
Naš oproštaj nije teško zaslužiti - mi od današnje Hrvatske ne tražimo da nas voli ako to ne ume - dovoljno je da pokaže da želi da uzvrati prijateljstvo koje joj nudimo - rekao je predsednik Nikolić.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je danas da žrtve genocida u koncentracionom logoru Jasenovac i njegovom najvećem stratištu u Donjoj Gradini ne smemo zaboraviti, da je ljudski i hrišćanski oprostiti, a da je sveta obaveza pamtiti ih i sećati se.
On je dodao da je naša dužnost da ne prestanemo da istražujemo to stradalno mesto sve dok poslednja žrtva ne bude imenom i prezimenom prepoznata, upisana i ostavljena budućim generacijama na čuvanje.
- Naš oproštaj nije teško zaslužiti - mi od današnje Hrvatske ne tražimo da nas voli ako to ne ume - dovoljno je da pokaže da želi da uzvrati prijateljstvo koje joj nudimo - rekao je Nikolić na obeležavanju Dana sećanja u Donjoj Gradini.
On je poručio Hrvatskoj da se odvoji od ustaških zločina i da se ne plaši suočavanja sa delom mračne istorije u kome nije ni učestvovala, kao i da ne dozvoli da je neko uvede u zločin zaborava zločina.
- Naša ruka je pružena, da ne bismo morali da obeležavamo stradanja nekih novih Krstića, Dumitrovića, Bienenfela, mnogih čija je sreća i nesreća što nisu Hrvati - rekao je Nikolić.
Predsednik Srbije je podsetio da protiče osma decenija od mučeničke smrti na stotine hiljada nevinih ljudi, koji su imali sreću da budu rođeni kao Srbi, Jevreji Romi i nesreću da potpadnu pod vlast ustaških zlikovaca kojima je bilo na pameti samo da ih unište.
- Još nismo do kraja istražili sve grobnice i jame po Donjoj Gradini, naročito Savu, najveći srpski grob od izvora do ušća - rekao je on i dodao da su u Donjoj Gradini divlje zveri mučile, skrnavile, iživljavale se, ubijale nožem, maljem, davile u reci, retko pucale, da se ne bi čulo, u decu, u svoje dojučerašnje komšije, prijatelje, sugrađane druge vere i nacije.
To što su prošle decenije od stravičnog ratnog zločina genocida, kako kaže, nije razlog zašto u svetu ćute i gledaju da se što manje pominje.
- Razlog je što su pobijeni Srbi, a ubice su bili Hrvati. Nama danas udaraju žig zlikovca, a zlikovcima stavljaju oreol žrtve. Donja Gradina se ne uklapa u tu dirigovanu podelu naroda - naglasio je predsednik.
VUČIĆ O OSNIVANJU VLADE: Biće najmanje 6 novih ministara
Da je od bezumne ruke ustaškog terora, nastavlja dalje, stradao samo jedan nevin čovek pa je mnogo, a kamo li stotine hiljada dece, žena, nejači čija je jedina krivica u tome što su bili Srbi, Jevreji, Romi.
O stradanju najbolje govore stihovi
Na kraju, predsednik je podvukao da više je o stradanju rekao stih Ivana Gorana Kovačića u poemi "Jama" nego bilo koja statistika:
"Krv je moje svjetlo i moja tama.
Blaženu noć su meni iskopali
Sa sretnim vidom iz očinjih jama.
Posljednje svjetlo prije strašne noći
Bio je bljesak munjevita noža,
I vrisak, bijel još i sad u sljepoći,
I bijela, bijela krvnikova koža;
Jer do pojasa svi su bili goli
I tako nagi oči su nam boli..."
- Ne radi se ovde o brojevima, a govorimo o preko 700 hiljada stradalnika jasenovačkog logora, od čega je preko 360 hiljada završilo u donjogradinačkim jamama, radi se o ljudima koji su imali ime i prezime, oca i majku, sina i kćer, o porodicama i čitavim selima... - rekao je Nikolić.
O načinima ustaškog mučenja, kako kaže, dovoljno govore podele na vrste jama po Donjoj Gradini a to su one u koje su saterivani ljudi i potom ubijani maljevima, one u koje su bacani već ubijeni logoraši i one u kojima su ukopavane kuvane i paljene kosti, ljudski ostaci iz takozvane tvornice sapuna i spaljivanja leševa.
VOJSKA SRBIJE SPREMNA ZA DAN POBEDE: Pogledajte delić onoga što su spremili za 9. maj (FOTO/VIDEO)
- Opasana Unom i Savom, Donja Gradina bila je najveće stratište jasenovačkog logora. Ustaški dželati ovde su ostavili za sobom 105 masovnih grobnica od preko 10 hiljada kvadratnih metara i još dvadeset dve čija veličina još uvek nije utvrđena - kaže predsednik.
On je dodao da u strašnoj statistici u brojevima žrtava, jama, merama, ne sme se zaboraviti ljudski lik žrtve, svaki čovek ponaosob, ime, jer u svakom od njih lako je pronaći naše obične živote, nas same.
Krstić Stana od oca Nikole, Srpkinja iz Dublja, deset godina; Dumitrović Duško od oca Vlajka, Rom iz Šida, šest godina; Bienenfel Mojše od oca Salamona, Jevrejin iz Zagreba, četiri godine; a zatim Kojičić Boško, Nikifor i Žarko, od oca Voja, Srbi iz Ritešića ubijeni sa svojim porodicama...