Nil Krim - degenerik sa gnusnim željama i običajima

Jedan poznanik je Krima opisao kao „degenerika sa gnusnim željama i običajima", koji je ubijao iste žrtve u istom kraju kao i Trbosek, ali je to radio na način koji je bio još odvratniji od najpoznatijeg londonskog ubice.

Krim je bio nemilosrdni sadista koji je uživao u tome da svojim zločinima privuče pažnju. Najokrutnija ubistva je počinio posle puštanja sa robije. Krim je rođen u Glazgovu 1850. godine, ali su mu roditelji emigrirali u Kanadu kada je imao četiri godine. Bili su toliko imućni da ga pošalju na koledž Mek Gil u Montrealu gde je stekao doktorsku diplomu 1876. godine. Ali, njega je više zanimalo oduzimanje nego spasavanje života. Postao je poznat po abortusima koje je ilegalno vršio tih dana. Krim je dobro napredovao, sve dok ga otac Flore Bruks, devojke kojoj je izvršio abortus pošto je od njega zatrudnela,

nije pištoljem primorao na ženidbu. Medeni mesec je trajao jedan dan, a zatim je Krim otišao u London da nastavi studije medicine. Mladoženja se protiv svoje volje vratio posle godinu dana i saznao da mu je žena umrla od tuberkuloze. Ponovo je vršio abortuse, baveći se usput i ucenama, ali se, usled rastuće reputacije, seli na jug u Čikago. Policija ga upoznaje 1880. godine. Uhapšen je zbog smrti Džulije Fokner, koja je umrla posle abortusa. Suđeno mu je, ali se odbranio. Kasnije su umrla još dva njegova legalna pacijenta, prvo usedelica koja je dolazila kod Krima po lekove, a zatim radnik Denijel Skot, čija je žena za njega uzimala lekove i uživala u Krimovim seksualnim orgijama.

Policija nije sumnjala u prirodu smrti sve dok sam Krim nije privukao njihovu pažnju. Pisao je isledniku da je apotekar dodao suviše strihnina u Skotove pilule i zatražio da se telo iskopa. Međutim, brzo se ispostavilo da apotekar nije odgovoran za spravljanje pilula. Krim, koji je pobegao sa Skotovom udovicom, biva uhapšen i osuđen zbog ubistva na doživotnu kaznu zatvora. Ali, u julu 1891. godine, posle manje od 10 godina, guverner Ilinoisa ublažava kaznu i oslobađa Krima. Otac mu umire i ostavlja mu 16.000 dolara. Krim se vraća u Kanadu, ali ne za dugo. Ubrzo plovi za Englesku i stiže u gasom osvetljene ulice Lambeta, gde je lutao još kao student.

Krim je proučavao karijeru Džeka Trboseka i obožavao da šeta ulicama u kojima je napadao njegov idol. Imao je slabosti prema prostitutkama i hvalio se poznanicima da je jednom prilikom imao dve odjednom, ili da je drugi put posetio tri za noć. Ali, seks mu nije bio jedino zadovoljstvo. Devojkama je davao nekakve pilule, koje su trebale da im odstrane pege sa lica. One su u stvari sadržale strihnin, najopasniji od svih otrova. Devojke su ih uzimale sa poverenjem, a Krima je uzbuđivao bol žrtava koje su se previjale pre smrti.

Krajem 1891. godine, dve mlade prostitutke, Elizabet Masters i Elizabet Mej, čekale su Krima na svom prozoru u ulici Herkules u Lambetu. Međutim, dok je prilazio njihovoj sobi obratila mu se druga prijateljica noći, 26-godišnja Matilda Klover, i on ju je otpratio do njenog stana u ulici Lambet. Nakon deset dana umrla je u strašnim mukama tvrdeći da je otrovana pilulama koje joj je dao čovek po imenu Fred. Ali, Matildin lekar koji ju je lečio od alkoholizma je u svom izveštaju zapisao da je u pitanju „prirodna smrt".

Sedam dana ranije, 13. oktobra, u stanu u ulici Vaterlo je u samrtnoj agoniji pronađena 19-godišnja prostitutka Elen Donvort. Pre nego što je umrla na putu za bolnicu pričala je o visokom čoveku razrokog pogleda i sa zlatnim naočarima, koji joj je dao flašu sa belom tečnošću da popije. Čovek je imao čupavu bradicu i nosio je svileni šešir. Obdukcija je pokazala da je Elen umorena strihninom.

Krim je ova dva ubistva iskoristio za čudnu prepisku sa engleskom policijom, koja je kasnije u tome prepoznala njegov zaštitni znak. Pisao je pod lažnim imenom Dr Raselu i.Dr Vilijemu Brodbentu, optužujući ih obojicu za ubistvo Matilde. Brodbent je slučaj prijavio policiji, ali se ucenjivač nije pojavio kako je dogovoreno. Krim je takođe pisao isledniku koji je ispitivao ubistvo Elen Donvort, tvrdeći da ima informaciju o ubici i da hoće da je proda za 300.000 funti. Policija je pismo potpisano sa G. O'Brajen, detektiv, odbacila kao neozbiljno. Nije otkriveno kakve je namere imao Krim kada je pisao ovo pismo. Neki psiholozi kažu da je hteo da skrene pažnju javnosti na svoje zločine izmišljajući senzacionalne sume novca kako bi ubistva učinio još zanimljivijim za novinare. U stvari, nikada nije bio zainteresovan da uzme sumu koju je zahtevao. Neki drugi opet kažu da je želeo da umre i da je čekao da ga uhvate kako bi mogao da uživa u slavi. Možda se sećao kako je Džek Trbosek zavitlavao policiju svojim pismima.

Krim je otplovio za Kanadu januara 1892. godine, pošto se oženio Lorom Sabatini, provodeći sate na palubi hvaleći se saputnicima svojim seksualnim životom, otrovima koje koristi da otrgne žene od porodice i lažnom bradom koju je nosio da ga ne prepoznaju. Kada je stigao u Kanadu odštampao je 500 postera. Na njima je pisalo: „Smrt Elen Donvort. Gostima hotela Metropol: Dame i gospodo, ovim Vas obaveštavam da je osoba koja je 13. oktobra prošle godine otrovala Elen Donvort danas zaposlena u ovom hotelu i da su Vam životi ugroženi sve dok ostanete u Metropolu. " Potpisao ih je, „S poštovanjem V. H. Marej" i datirao sa „London, 18. aprila 1892. godine." Zašto je izabrao baš ovaj hotel nije nikada razjašnjeno. Posteri, u stvari, tamo nisu ni podeljeni. Krim je iz Njujorka 23. marta krenuo za Liverpul i ponovo se obreo u Lambetu 11. aprila, gde je uživao u grupnim orgijama sa 18-godišnjom Emon Šrivel i 21- godišnjom Elis Marš. Napustio ih je oko 2 sata izjutra i svakoj dao po tri pilule za lice. Obe prostitutke su u strašnim mukama umrle iste noći, tvrdeći da im je pilule dao čovek po imenu Fred. Istraga je izazvala senzaciju u gradu koji još nije zaboravio Džeka Trboseka. Obe devojke su ubijene strihninom. Krim ponovo nije mirovao i to ga je ovog puta odvelo na vešala.

Pisao je Dr Harperu optužujući njegovog sina Voltera, studenta medicine koji je stanovao u Lambetu nedaleko od Krima, za smrt Elis i Eme. Cena za davanje podataka bila je ovoga puta 1.500 funti. Harper se nije bojao ničega i odmah je otišao u policiju. Uporedili su tekst sa onim koji je napisao Krim lično. Ono je, navodno, upućeno Elis i Emi upozoravajući ih da se paze Dr Harpera koji je ubio Matildu, a verovatno i Lu Harvi. Rukopis se podudarao i Krim je optužen da je pokušao ucenu i falsifikat. U međuvremenu, policija je izvadila leš Matilde Klover iz groba u Tutingu. I ona je umrla od strihnina, mada je doktor u dijagnozi zapisao „prirodnu smrt".

Krim je načinio kobnu grešku. Samo je Matildin ubica mogao znati da je ona umorena. Optužujući drugog, on se sam odao. Elizabet Masters i Elizabet Mej su bile spremne da svedoče da su Krima videle sa njom pred smrt. Policija je znala da ima slučaj u rukama. Brinulo ih je samo jedno: ko je bila Lu Harvi? Uhapsili su Krima 3. juna, optužili ga za ubistvo i bacili se na istraživanje. Lu Harvi, koju su pronašli u Brajtonu, bila je ona devojka koja je izbegla Krimovom ubistvenom planu. Srela ga je prošlog oktobra u londonskoj četvrti Soho i provela noć s njim u hotelu. Pre nego što je otišao sledećeg jutra, dao joj je neke tablete da skine bubuljice sa čela i dogovorili su sledeći susret na trgu Čering. Lu, što je u stvari bio nadimak Luize, nije nikada uzela tablete. Čoveku koji ju je izdržavao nisu se dopale na izgled i prinudio je da ih baci kroz prozor, a kada je pošla na sastanak on ju je pratio na odstojanju. Krim je devojci ponudio piće i darovao ruže. Onda joj je dao još dve tablete, ali je ona uspela da ih kradomice baci. Zadovoljio se videvši da su joj ruke prazne, misleći da ih je progutala. Uživao je u svojim fantazijama o njenoj smrtnoj agoniji i strašno se iznenadio kada ju je posle mesec dana video živu i zdravu na Pikadiliju. Lujzina priča je pridodata Krimovom dosijeu i bezdušnom trovaču je 17. oktobra 1892. godine počelo suđenje u Old Bejliju. Nije bilo ubedljivih dokaza protiv optužbi Lujze i dve Elizabete. Laborant je potvrdio da je Krim kupovao nux vomica, biljni preparat iz koga se dobija strihnin. Policija je objavila da je u Krimovom stanu pronašla sedam flaša strihnina. Poroti je trebalo samo 12 minuta da ga proglasi krivim. Niko nije ni reč rekao kada mu je posle mesec dana okončan život.

U javnost su izašle dve čudne izjave vezane za Krimovo ime. U jednom neobičnom pismu Tajmsu njegov optičar je tvrdio da se njegova moralna degeneracija mogla izbeći da mu je u mlađim danima lečena razrokost. Ser Edvard Maršak Hol, jedan od najpoznatijih advokata u engleskoj pravnoj praksi, rekao je da je jednom već uspešno branio Krima od optužbe za bigamiju, dokazujući da je on u to vreme bio u zatvoru u Sidneju, Australija. Upravnik zatvora je potvrdio da je čovek koji je odgovarao Krimovom opisu bio u njegovom zatvoru.Kada je Maršal Hol kasnije saznao da Krim nikada nije bio u Australiji, bio je ubeđen da je trovač imao dvojnika i da su oni zamenjivali alibije kad god je trebalo.

Uprkos svojoj izjavi na gubilištu, Krim nije mogao biti Džek Trbosek, mada su neki pisci dokazivali da je upravo on dvojnik Džeka Trboseka. A imao je i neoboriv alibi, jer je u vreme kada je vladao teror Trboseka, 1888. godine, on izdržavao kaznu u čikaškom zatvoru Džolijet. 

Pročitajte i: 

Džek Trbosek - misterija koja traje više od jednog veka

Boni i Klajd - heroji 20. veka