Нил Крим - дегенерик са гнусним жељама и обичајима

Један познаник је Крима описао као „дегенерика са гнусним жељама и обичајима", који је убијао исте жртве у истом крају као и Трбосек, али је то радио на начин који је био још одвратнији од најпознатијег лондонског убице.

Крим је био немилосрдни садиста који је уживао у томе да својим злочинима привуче пажњу. Најокрутнија убиства је починио после пуштања са робије. Крим је рођен у Глазгову 1850. године, али су му родитељи емигрирали у Канаду када је имао четири године. Били су толико имућни да га пошаљу на колеџ Мек Гил у Монтреалу где је стекао докторску диплому 1876. године. Али, њега је више занимало одузимање него спасавање живота. Постао је познат по абортусима које је илегално вршио тих дана. Крим је добро напредовао, све док га отац Флоре Брукс, девојке којој је извршио абортус пошто је од њега затруднела,

није пиштољем приморао на женидбу. Медени месец је трајао један дан, а затим је Крим отишао у Лондон да настави студије медицине. Младожења се против своје воље вратио после годину дана и сазнао да му је жена умрла од туберкулозе. Поново је вршио абортусе, бавећи се успут и уценама, али се, услед растуће репутације, сели на југ у Чикаго. Полиција га упознаје 1880. године. Ухапшен је због смрти Џулије Фокнер, која је умрла после абортуса. Суђено му је, али се одбранио. Касније су умрла још два његова легална пацијента, прво уседелица која је долазила код Крима по лекове, а затим радник Денијел Скот, чија је жена за њега узимала лекове и уживала у Кримовим сексуалним оргијама.

Полиција није сумњала у природу смрти све док сам Крим није привукао њихову пажњу. Писао је иследнику да је апотекар додао сувише стрихнина у Скотове пилуле и затражио да се тело ископа. Међутим, брзо се испоставило да апотекар није одговоран за справљање пилула. Крим, који је побегао са Скотовом удовицом, бива ухапшен и осуђен због убиства на доживотну казну затвора. Али, у јулу 1891. године, после мање од 10 година, гувернер Илиноиса ублажава казну и ослобађа Крима. Отац му умире и оставља му 16.000 долара. Крим се враћа у Канаду, али не за дуго. Убрзо плови за Енглеску и стиже у гасом осветљене улице Ламбета, где је лутао још као студент.

Крим је проучавао каријеру Џека Трбосека и обожавао да шета улицама у којима је нападао његов идол. Имао је слабости према проституткама и хвалио се познаницима да је једном приликом имао две одједном, или да је други пут посетио три за ноћ. Али, секс му није био једино задовољство. Девојкама је давао некакве пилуле, које су требале да им одстране пеге са лица. Оне су у ствари садржале стрихнин, најопаснији од свих отрова. Девојке су их узимале са поверењем, а Крима је узбуђивао бол жртава које су се превијале пре смрти.

Крајем 1891. године, две младе проститутке, Елизабет Мастерс и Елизабет Меј, чекале су Крима на свом прозору у улици Херкулес у Ламбету. Међутим, док је прилазио њиховој соби обратила му се друга пријатељица ноћи, 26-годишња Матилда Кловер, и он ју је отпратио до њеног стана у улици Ламбет. Након десет дана умрла је у страшним мукама тврдећи да је отрована пилулама које јој је дао човек по имену Фред. Али, Матилдин лекар који ју је лечио од алкохолизма је у свом извештају записао да је у питању „природна смрт".

Седам дана раније, 13. октобра, у стану у улици Ватерло је у самртној агонији пронађена 19-годишња проститутка Елен Донворт. Пре него што је умрла на путу за болницу причала је о високом човеку разроког погледа и са златним наочарима, који јој је дао флашу са белом течношћу да попије. Човек је имао чупаву брадицу и носио је свилени шешир. Обдукција је показала да је Елен уморена стрихнином.

Крим је ова два убиства искористио за чудну преписку са енглеском полицијом, која је касније у томе препознала његов заштитни знак. Писао је под лажним именом Др Раселу и.Др Вилијему Бродбенту, оптужујући их обојицу за убиство Матилде. Бродбент је случај пријавио полицији, али се уцењивач није појавио како је договорено. Крим је такође писао иследнику који је испитивао убиство Елен Донворт, тврдећи да има информацију о убици и да хоће да је прода за 300.000 фунти. Полиција је писмо потписано са Г. О'Брајен, детектив, одбацила као неозбиљно. Није откривено какве је намере имао Крим када је писао ово писмо. Неки психолози кажу да је хтео да скрене пажњу јавности на своје злочине измишљајући сензационалне суме новца како би убиства учинио још занимљивијим за новинаре. У ствари, никада није био заинтересован да узме суму коју је захтевао. Неки други опет кажу да је желео да умре и да је чекао да га ухвате како би могао да ужива у слави. Можда се сећао како је Џек Трбосек завитлавао полицију својим писмима.

Крим је отпловио за Канаду јануара 1892. године, пошто се оженио Лором Сабатини, проводећи сате на палуби хвалећи се сапутницима својим сексуалним животом, отровима које користи да отргне жене од породице и лажном брадом коју је носио да га не препознају. Када је стигао у Канаду одштампао је 500 постера. На њима је писало: „Смрт Елен Донворт. Гостима хотела Метропол: Даме и господо, овим Вас обавештавам да је особа која је 13. октобра прошле године отровала Елен Донворт данас запослена у овом хотелу и да су Вам животи угрожени све док останете у Метрополу. " Потписао их је, „С поштовањем В. Х. Мареј" и датирао са „Лондон, 18. априла 1892. године." Зашто је изабрао баш овај хотел није никада разјашњено. Постери, у ствари, тамо нису ни подељени. Крим је из Њујорка 23. марта кренуо за Ливерпул и поново се обрео у Ламбету 11. априла, где је уживао у групним оргијама са 18-годишњом Емон Шривел и 21- годишњом Елис Марш. Напустио их је око 2 сата изјутра и свакој дао по три пилуле за лице. Обе проститутке су у страшним мукама умрле исте ноћи, тврдећи да им је пилуле дао човек по имену Фред. Истрага је изазвала сензацију у граду који још није заборавио Џека Трбосека. Обе девојке су убијене стрихнином. Крим поново није мировао и то га је овог пута одвело на вешала.

Писао је Др Харперу оптужујући његовог сина Волтера, студента медицине који је становао у Ламбету недалеко од Крима, за смрт Елис и Еме. Цена за давање података била је овога пута 1.500 фунти. Харпер се није бојао ничега и одмах је отишао у полицију. Упоредили су текст са оним који је написао Крим лично. Оно је, наводно, упућено Елис и Еми упозоравајући их да се пазе Др Харпера који је убио Матилду, а вероватно и Лу Харви. Рукопис се подударао и Крим је оптужен да је покушао уцену и фалсификат. У међувремену, полиција је извадила леш Матилде Кловер из гроба у Тутингу. И она је умрла од стрихнина, мада је доктор у дијагнози записао „природну смрт".

Крим је начинио кобну грешку. Само је Матилдин убица могао знати да је она уморена. Оптужујући другог, он се сам одао. Елизабет Мастерс и Елизабет Меј су биле спремне да сведоче да су Крима виделе са њом пред смрт. Полиција је знала да има случај у рукама. Бринуло их је само једно: ко је била Лу Харви? Ухапсили су Крима 3. јуна, оптужили га за убиство и бацили се на истраживање. Лу Харви, коју су пронашли у Брајтону, била је она девојка која је избегла Кримовом убиственом плану. Срела га је прошлог октобра у лондонској четврти Сохо и провела ноћ с њим у хотелу. Пре него што је отишао следећег јутра, дао јој је неке таблете да скине бубуљице са чела и договорили су следећи сусрет на тргу Черинг. Лу, што је у ствари био надимак Луизе, није никада узела таблете. Човеку који ју је издржавао нису се допале на изглед и принудио је да их баци кроз прозор, а када је пошла на састанак он ју је пратио на одстојању. Крим је девојци понудио пиће и даровао руже. Онда јој је дао још две таблете, али је она успела да их крадомице баци. Задовољио се видевши да су јој руке празне, мислећи да их је прогутала. Уживао је у својим фантазијама о њеној смртној агонији и страшно се изненадио када ју је после месец дана видео живу и здраву на Пикадилију. Лујзина прича је придодата Кримовом досијеу и бездушном тровачу је 17. октобра 1892. године почело суђење у Олд Бејлију. Није било убедљивих доказа против оптужби Лујзе и две Елизабете. Лаборант је потврдио да је Крим куповао nux вомица, биљни препарат из кога се добија стрихнин. Полиција је објавила да је у Кримовом стану пронашла седам флаша стрихнина. Пороти је требало само 12 минута да га прогласи кривим. Нико није ни реч рекао када му је после месец дана окончан живот.

У јавност су изашле две чудне изјаве везане за Кримово име. У једном необичном писму Тајмсу његов оптичар је тврдио да се његова морална дегенерација могла избећи да му је у млађим данима лечена разрокост. Сер Едвард Маршак Хол, један од најпознатијих адвоката у енглеској правној пракси, рекао је да је једном већ успешно бранио Крима од оптужбе за бигамију, доказујући да је он у то време био у затвору у Сиднеју, Аустралија. Управник затвора је потврдио да је човек који је одговарао Кримовом опису био у његовом затвору.Када је Маршал Хол касније сазнао да Крим никада није био у Аустралији, био је убеђен да је тровач имао двојника и да су они замењивали алибије кад год је требало.

Упркос својој изјави на губилишту, Крим није могао бити Џек Трбосек, мада су неки писци доказивали да је управо он двојник Џека Трбосека. А имао је и необорив алиби, јер је у време када је владао терор Трбосека, 1888. године, он издржавао казну у чикашком затвору Џолијет. 

Прочитајте и: 

Џек Трбосек - мистерија која траје више од једног века

Бони и Клајд - хероји 20. века