Nova Evropa: Decenija razvejanih bojazni i srušenih mitova
PRAG/BRATISLAVA/VARŠAVA - "Nova Evropa" slavi desetu godišnjicu ulaska u Evropsku uniju uz više entuzijazma nego što bi se očekivalo, čak i u evroskeptičnom Pragu. Senka krize oko Ukrajine je Poljake, Čehe i Slovake iznenada podsetila da se ne računaju samo kilometri novih puteva, nova radna mesta ili Evropa bez granica i viza, već i bezbednost - čvrsto sidro u Evropi, van ruske sfere uticaja.
"Novu Evropu" čini deset zemalja koje su simultano, 2004. godine, u do danas najvećem talasu proširenja Evropske unije, primljene u tu državnu tvorevinu. Nove članice su tada postale Češka, Poljska, Slovačka, Slovenija, Mađarska, Estonija, Letonija, Litvanija, Kipar i Malta.
Koliko se "stara Evropa" plašila velikog praska i proširenja toliko je bauk Evrope kružio i po Varšavi, Pragu i Bratislavi. Nakon decenije članstva glavne crne scenarije demantovao je sam život.
Kupiće nas Nemci. Rastopićemo se kao kocka šećera bez nacionalnog suvereniteta i identiteta. Satana sa Zapada podstaći će Poljakinje na abortuse. Propašće selo. Preduzeća neće izdržati konukrenciju milioni nezaposlenih, konkrentno evroskeptična prognoza za Poljsku govorila je o osam miliona, preplaviće domaća tržišta rada.
Sekularni Satana sa Zapada u Poljskoj se nije pojavio, bar kada su u pitanju namerni prekidi trudnoće jer i dalje važi jedan od najrigoroznijih zakona u Evropi koji abortus dozvoljava samo ako je oštećen plod, ugrožen život majke ili je trudnoća posledica silovanja. Nezaposleni nisu preplavili ni Poljsku ni Slovačku u kojima se zahvaljujući otvorenom tržištu rada u Velikoj Britaniji i Irskoj nezaposlenost prepolovila.
Dugogodišnji glavni evroskeptik među šefovima država i vlada do prošle godine, češki predsednik Vaclav Klaus, čak je sada u vrodotacijama i novcu iz zajedničke evropske kase otkrio glavnog krivca za nabujalu korupciju u Češkoj, zbog koje Česi, za razliku od suseda Slovaka i Poljaka, nisu uspeli da iskoriste ni polovinu svote koju im je namenio Brisel.
O mračnoj strani evrofondova, investicionoj groznici pod parolom uzmi, lako ćemo za šta, ne pitaj kada daju" povela se nedavno rasprava i među Poljacima koji kao najveći korisnici fondova Unije I golim okom vide koliko su promenili i modernizovali i grad i selo.
"Niko nije predviđao da će priliv sredstava iz Unije završiti takvim kolosalnim investicionim rasipanjem", kazao je publicista Ešek Jaždževski.
"To, međutim, nije krivica EU već poljskih vlasti, centralnih i lokalnih samouprava i građana Poljske koji na novac iz EU gledaju kao na ničiji", kazao je Kšištof Zuba autor knjige "Poljski evroskepticizam i evrorealizam".
