Novi svetski nered
Mnogi veruju da se iza demokratskog mesijanizma koji je desetinama miliona ljudi doneo neizmernu patnju kriju ekonomski i politički interesi zapadnih sila ili njihova težnja ka globalnoj dominaciji i jeftinoj nafti.
Na vrhuncu takozvanog Arapskog proleća, 2011. godine, euforija je zahvatila severnoatlantske centre moći. Širenje zapadnih shvatanja o tome kako treba urediti savremena društva delovalo je nezaustavljivo. Samouvereni eksperti i aktivisti licitirali su kada će "virus arapskog proleća napasti Moskvu I Peking".
Žar demokratskog mesijanizma razgoreo je hibris i oživeo stare zablude. Mnogi su zaključili da je Fransis Fukujama bio u pravu i da smo stigli blizu "krajnje tačke ideološke evolucije čovečanstva"- "univerzalizacije zapadne liberalne demokratije kao konačnog oblika vladavine". Činilo se da istorija samo što nije umrla.
Samo tri godine kasnije, kako piše "Politika", svedoci smo krvavog haosa. Umesto novog "liberalnog svetskog poretka" i obećanog demokratskog raja, dobili smo novi svetski nered, seriju velikih tragedija kojima se ne nazire kraj. Teško je naći region iz kog danas stižu dobre vesti.
Situacija je najgora na Bliskom istoku, poligonu na kome je pre desetak godina testirano verovanje da je vojna sila sve što je potrebno za širenje demokratije.
Jordan i Liban strahuju da će postati sledeće mete nezaustavljivog pokreta koji je izrodila američka okupacija Iraka i koji je tokom građanskog rata u Siriji izrasao u jednu od najjačih oružanih snaga u regionu. Za loše vesti iz Jemena, najsiromašnije arapske države, odavno nema mesta u velikim medijima.
I na levici i na desnici uvrežilo se verovanje da je istorija Zapada jedina svetska istorija i da su svi drugi osuđeni da je pre ili kasnije ponove. Iz ovog sledi i da ceo svet treba urediti po evropskom kalupu i da se mogu ignoristi drugačije okolnosti, čak i onda kada su izuzetno nepogodne. Manje ili više nasilno nametanje i indukovanje zapadnih modela ne samo legitimno, već i poželjno.
Mnogi veruju da se iza demokratskog mesijanizma koji je desetinama miliona ljudi doneo neizmernu patnju kriju ekonomski i politički interesi zapadnih sila. Tragični događaji u Iraku, Nigeriji I Centralnoafričkoj Republici istakli su jedan od brojnih problema s kulturalno slepim demokratskim inženjeringom.
Nažalost povratak u srećniju prošlost nije moguć. Društvima unazađenim demokratskim mesijanizmom ostaje da pokušaju da nekako nađu svoj put do mira, stabilnosti i humanog života.
