Нови светски неред
Многи верују да се иза демократског месијанизма који је десетинама милиона људи донео неизмерну патњу крију економски и политички интереси западних сила или њихова тежња ка глобалној доминацији и јефтиној нафти.
На врхунцу такозваног Арапског пролећа, 2011. године, еуфорија је захватила северноатлантске центре моћи. Ширење западних схватања о томе како треба уредити савремена друштва деловало је незаустављиво. Самоуверени експерти и активисти лицитирали су када ће "вирус арапског пролећа напасти Москву И Пекинг".
Жар демократског месијанизма разгорео је хибрис и оживео старе заблуде. Многи су закључили да је Франсис Фукујама био у праву и да смо стигли близу "крајње тачке идеолошке еволуције човечанства"- "универзализације западне либералне демократије као коначног облика владавине". Чинило се да историја само што није умрла.
Само три године касније, како пише "Политика", сведоци смо крвавог хаоса. Уместо новог "либералног светског поретка" и обећаног демократског раја, добили смо нови светски неред, серију великих трагедија којима се не назире крај. Тешко је наћи регион из ког данас стижу добре вести.
Ситуација је најгора на Блиском истоку, полигону на коме је пре десетак година тестирано веровање да је војна сила све што је потребно за ширење демократије.
Јордан и Либан страхују да ће постати следеће мете незаустављивог покрета који је изродила америчка окупација Ирака и који је током грађанског рата у Сирији израсао у једну од најјачих оружаних снага у региону. За лоше вести из Јемена, најсиромашније арапске државе, одавно нема места у великим медијима.
И на левици и на десници уврежило се веровање да је историја Запада једина светска историја и да су сви други осуђени да је пре или касније понове. Из овог следи и да цео свет треба уредити по европском калупу и да се могу игнористи другачије околности, чак и онда када су изузетно непогодне. Мање или више насилно наметање и индуковање западних модела не само легитимно, већ и пожељно.
Многи верују да се иза демократског месијанизма који је десетинама милиона људи донео неизмерну патњу крију економски и политички интереси западних сила. Трагични догађаји у Ираку, Нигерији И Централноафричкој Републици истакли су један од бројних проблема с културално слепим демократским инжењерингом.
Нажалост повратак у срећнију прошлост није могућ. Друштвима уназађеним демократским месијанизмом остаје да покушају да некако нађу свој пут до мира, стабилности и хуманог живота.
