NOVI ZAKON O STANOVANJU: Konačno se uvodi red u ovu oblast

On je, u Privrednoj komori Srbije, podsetio da je novi predlog zakona donet na inicijativu Grada Beograda, uz veliku saradnju Vlade Srbije i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. 

– Razlog za pokretanje ove inicijative su problemi u velikom broju stambenih jedinica. Procenjuje da na teritorji Beograda postoji više od 5.000 zgrada o kojima niko ne vodi računa. To su zgrade koje niko ne održava, ne čisti, u kojima se liftovi ne održavaju, gde su stanari prepušteni sami sebi i to je situacija koja nedopustiva – naveo je gradski menadžer i dodao da se novim zakonima prvi put uvode registri koji će omogućiti tačan uvid u broj stambenih zgrada u Beogradu. 

On je precizirao da novi zakon predviđa formiranje stambenih zajednica, koje čine svi vlasnici stanova. Vlasnici formiraju skupštinu stanara, a skupština bira upravnika zgrade, koji je sada predsednik, sa malo većim ovlašćenjima, naveo je Vesić. On je dodao da će lokalna samouprava odrediti minimalnu cenu održavanja zgrada, kao i propisane usluge koje se dobijaju za tu cenu. 

– Novina je da će onim zgradama koje ne formiraju skupštine stanara lokalna samouprava dodeliti prinudnog upravnika i on će rukovoditi održavanjem te stambene jedinice, do momenta dok se ne formira skupština stanara sa upravnikom zgrade na čelu. Takođe, novim zakonom će biti uvedena i funkcija profesionalnog upravnika, koja i sada postoji na tržištu, ali ne postoji red u toj oblasti. Privredna komora Srbija će ubuduće voditi registar svih profesionalnih upravnika sa jasno definisanim uslovima kako se dobija i kako se oduzima licenca – naveo je Vesić. 

On je posebno istakao da je za Grad Beograd kao lokalnu samoupravu jako bitno što novi zakon uvodi odredbu o javnom interesu za održavanje stambenih zgrada, koja će omogućiti da grad pomogne u održavanju fasada, što do sada nije bilo moguće. 

– Fasade su dotrajale, zbog čega će grad ponuditi povoljne programe pomoći stambenim zajednicima kako bi se zajednički rešio jedan od većih problema u srpskoj prestonici. Takođe je predviđeno da korisnici poslovnih zgrada, kao i zgrada koje se nalaze u javnoj upotrebi, sami održavaju te fasade – istakao je Vesić i najavio da će 
samo na Kosančićevom vencu biti adaptirano više od 40 fasada, kao i nekoliko u Karađorđevoj ulici.