Od Arapskog proleća do izbora u Egiptu
Arapsko proleće je naziv za talas demonstrancija u arapskim zemljama koje su počele 2010. godine. Prvi protesti su počeli u Tunisu 2010. godine, Egiptu 2011. godine, zatim u Libiji, Bahreinu, Siriji, Alžiru.
Revolucija iz 2011. godine
Nemiri u Egiptu su počeli simbolično na Dan policije 25. januara 2011. godine. Demonstranti su počeli da marširaju ulicama Kaira, a ubrzo se protest proširio po celoj zemlji.
Ovi protesti su bili najmasovniji od čuvene Pobune za hleb iz 1977. godine, kada je narod protestovao protiv mera Svetske banke i MMF-a.
Demonstracije iz 2011. su bile inspirisane događajima iz Tunisa i mnogi ljudi su nosili zastave Tunisa kao simbol pobune.
U zemlji se osećalo veliko nezadovoljstvo uzrokovano brojnim socijalnim, ekonomskim i političkim pitanjima. Nedostatak slobode govora, korupcija, verska ograničenja i siromaštvo samo su neki od njih.
Glavni zahtev je bio smena Hosnija Mubaraka, koji je vladao Egiptom punih 30 godina.
Egipćani su želeli novi pravni sistem koji bi poštovao njihova prava i slobode.
Neredi su trajali mesecima posebno u Suecu, Kairu i Aleksandriji. Stotine ljudskih žrtava i hiljade povređenih ljudi su bilans ove revolucije. Međunarodne orgnizacije su pokušavale da zauzdaju nasilje.
Mubarakova ostavka
Egipatski diktator je podneo ostavku nakon masovnih višenedeljnih demonstracija u kojima se procenjuje da je poginulo više od 300 ljudi.
Sa njegovom odlukom se usaglasila i vojska koja je najavila ukidanje vanrednog stanja.
Mubarak je osuđen zbog korupcije zajedno sa svoja dva sina. Na izborima koji su organizivani pobedio je Muhamed Mursi.
Muhamed Mursi
Stanje u državi se nije stabilizovalo, dok je HRW ocenjivao da je Mursi diktator.
Masovni protesti protiv Mursija su započeli 28. juna 2013. godine. Formiran je Tamarod pokret koji je zahtevao Mursijevu ostavku. Ultimatum je postavljen i Mursi je imao rok da reši situaciju sa demonstrantima do 3. jula.
