Од Арапског пролећа до избора у Египту

Револуција из 2011. године

Немири у Египту су почели симболично на Дан полиције 25. јануара 2011. године. Демонстранти су почели да марширају улицама Каира, а убрзо се протест проширио по целој земљи.

Ови протести су били најмасовнији од чувене Побуне за хлеб из 1977. године, када је народ протестовао против мера Светске банке и ММФ-а.

Демонстрације из 2011. су биле инспирисане догађајима из Туниса и многи људи су носили заставе Туниса као симбол побуне.

У земљи се осећало велико незадовољство узроковано бројним социјалним, економским и политичким питањима. Недостатак слободе говора, корупција, верска ограничења и сиромаштво само су неки од њих.

Главни захтев је био смена Хоснија Мубарака, који је владао Египтом пуних 30 година.

Египћани су желели нови правни систем који би поштовао њихова права и слободе.

Нереди су трајали месецима посебно у Суецу, Каиру и Александрији. Стотине људских жртава и хиљаде повређених људи су биланс ове револуције. Међународне оргнизације су покушавале да зауздају насиље.

Мубаракова оставка

Египатски диктатор је поднео оставку након масовних вишенедељних демонстрација у којима се процењује да је погинуло више од 300 људи.

Са његовом одлуком се усагласила и војска која је најавила укидање ванредног стања.

Мубарак је осуђен због корупције заједно са своја два сина. На изборима који су организивани победио је Мухамед Мурси.

Мухамед Мурси

Стање у држави се није стабилизовало, док је HRW оцењивао да је Мурси диктатор.

Масовни протести против Мурсија су започели 28. јуна 2013. године. Формиран је Тамарод покрет који је захтевао Мурсијеву оставку. Ултиматум је постављен и Мурси је имао рок да реши ситуацију са демонстрантима до 3. јула.