Dužni smo da reagujemo na nasilje i kad nije u okviru škole
Dužnost svih građana, prosvetnih radnika i medija je da skrenu pažnju na slučajeve vršnjačkog nasilja, naročito u onim slučajevima koji se dešavaju pred našim očima, kako bismo smanjili broj takvih slučajeva u budućnosti, desili se oni u školskom dvorištu, ili izvan njega.
Vršnjačko nasilje u Srbije je u porastu, čemu svedoči i akcija "Drug nije meta", koju Srbijadanas.com vodi od septembra. S obzirom na to da su građani navikli da nas kontaktiraju i obaveštavaju kada do ovakvih slučajeva dođe, juče nam se tim povodom javila jedna Beograđanka. Ona nam je ispričala kako je došlo do nasilja u osnovnoj školi "Isidora Sekulić", poslavši fotografije sa lica mesta.
Kako niko iz ove škole nije želeo da ispriča šta se zapravo dogodilo, odbijajući da da izjavu za naš portal, tvrdeći pritom da direktorka nije tu, tekst je objavljen sa informacijama koje smo dobili, želeći da alarmiramo javnost na još jedan ovakav slučaj.
Ugled bitniji od dece?
Međutim, nakon objavljivanja teksta, još jednom smo pokušali da stupimo u kontakt sa direktorkom škole, koja je potvrdila da je do nasilja došlo, ali ne u dvorištu škole, kako stoji u tekstu, već izvan njega, nedaleko od ograde.
Ne želeći da kaže šta se zapravo dogodilo, uporno je insistirala da je "ugled škole našom reakcijom narušen", zanemarujući slučaj koji se dogodio uz obrazloženje, da o tome brinu školski policajac i nadležna služba.
Na pitanje zašto tu informaciju nismo mogli da dobijemo juče, ona je odgovorila "da to nije slučaj za nas", kao i da ono što se desi izvan škole nije u njihovoj nadležnosti, iako je dečak učenik iste.
- Po našim saznanjima pomenuti slučaj se odigrao van prostora škole, a u njenoj neposrednoj blizini, pa samim tim škola i zaposleni u njoj, nisu i ne mogu da snose odgovornost za dešavanja na ulici.
"Samo šamar?"
Nakon objavljivanja teksta kontaktirao nas je i dečak koji se prepoznao kao žrtva i, po molbi direktorke, zamolio nas da uklonimo tekst, jer kako kaže, nije bilo nasilja, već je samo dobio šamar, kao i da je slučajno pao.
Iz Grupe za prevenciju nasilja Ministarstva prosvete nam, međutim, objašnjavaju da se šamar ne podvodi pod dečju igru, već da svaki namerni udarac koji povređuje druge spada pod nasilje, odnosno nasilničko ponašanje.
Škola odgovara samo za svoj prostor, ali mora da reaguje!
Biljana Lajović iz ministarstva kaže za Srbijadanas.com da je odgovornost škole samo ono što se dešava u zgradi škole, učionici, dvorištu, ali i aktivnostima koje organizuje van škole, kao što su npr. ekskurzije.
- Ono što se dešava van školskog dvorišta, na ulici, ili s druge strane ograde, u formalnom smislu nije odgovornost škole, i isto je kao da se desilo na ulici ili bilo gde, ne može škola da odgovara za ono što deca rade van škole. Ipak, dodaje:
- Ako škola ima saznanja da se nasilje desilo, ono što može da uradi je da pojača – vaspitni rad sa učenikom. Dakle škola može da preuzme vaspitne, ali ne disciplinske mere, da razgovara sa učenikom, da na njega deluje vaspitno, da informiše i roditelje učenika, i apeluje na njih da vaspitno utiču na dete – kaže Lajovićka.
Školski policajac, s druge strane, ako je video nasilje, morao je da reaguje, i van školskog dvorišta, po službenoj dužnosti. Lajović apeluje i da je svaki građanin države u obavezi da zaustavi nasilje kada ga vidi, u krajnjoj liniji.
Reakcije mora biti!
I iz centra za prevenciju devijantnog ponašanja kod mladih "Target" potvrdili su da, iako formalne odgovornosti škole nema, ona mora da reaguje, ako ima saznanja da je do nasilja došlo.
- Škola ima obavezu, ako ima saznanja o naslju, da reaguje! S obzirom da se u ovom slučaju nasilje nije desilo u dvorištu ili školi, tu nema disciplinskog postupka, škola nema tu mogućnost, ali u slučaju da bilo ko, od nas građana, ima saznanja o nasilju, to mora da prijavi - zaključuju iz "Targeta".
