Дужни смо да реагујемо на насиље и кад није у оквиру школе
Дужност свих грађана, просветних радника и медија је да скрену пажњу на случајеве вршњачког насиља, нарочито у оним случајевима који се дешавају пред нашим очима, како бисмо смањили број таквих случајева у будућности, десили се они у школском дворишту, или изван њега.
Вршњачко насиље у Србије је у порасту, чему сведочи и акција "Друг није мета", коју Srbijadanas.com vodi od септембра. С обзиром на то да су грађани навикли да нас контактирају и обавештавају када до оваквих случајева дође, јуче нам се тим поводом јавила једна Београђанка. Она нам је испричала како је дошло до насиља у основној школи "Исидора Секулић", пославши фотографије са лица места.
Како нико из ове школе није желео да исприча шта се заправо догодило, одбијајући да да изјаву за наш портал, тврдећи притом да директорка није ту, текст је објављен са информацијама које смо добили, желећи да алармирамо јавност на још један овакав случај.
Углед битнији од деце?
Међутим, након објављивања текста, још једном смо покушали да ступимо у контакт са директорком школе, која је потврдила да је до насиља дошло, али не у дворишту школе, како стоји у тексту, већ изван њега, недалеко од ограде.
Не желећи да каже шта се заправо догодило, упорно је инсистирала да је "углед школе нашом реакцијом нарушен", занемарујући случај који се догодио уз образложење, да о томе брину школски полицајац и надлежна служба.
На питање зашто ту информацију нисмо могли да добијемо јуче, она је одговорила "да то није случај за нас", као и да оно што се деси изван школе није у њиховој надлежности, иако је дечак ученик исте.
- По нашим сазнањима поменути случај се одиграо ван простора школе, а у њеној непосредној близини, па самим тим школа и запослени у њој, нису и не могу да сносе одговорност за дешавања на улици.
"Само шамар?"
Након објављивања текста контактирао нас је и дечак који се препознао као жртва и, по молби директорке, замолио нас да уклонимо текст, јер како каже, није било насиља, већ је само добио шамар, као и да је случајно пао.
Из Групе за превенцију насиља Министарства просвете нам, међутим, објашњавају да се шамар не подводи под дечју игру, већ да сваки намерни ударац који повређује друге спада под насиље, односно насилничко понашање.
Школа одговара само за свој простор, али мора да реагује!
Биљана Лајовић из министарства каже за Srbijadanas.com да је одговорност школе само оно што се дешава у згради школе, учионици, дворишту, али и активностима које организује ван школе, као што су нпр. екскурзије.
- Оно што се дешава ван школског дворишта, на улици, или с друге стране ограде, у формалном смислу није одговорност школе, и исто је као да се десило на улици или било где, не може школа да одговара за оно што деца раде ван школе. Ипак, додаје:
- Ако школа има сазнања да се насиље десило, оно што може да уради је да појача – васпитни рад са учеником. Дакле школа може да преузме васпитне, али не дисциплинске мере, да разговара са учеником, да на њега делује васпитно, да информише и родитеље ученика, и апелује на њих да васпитно утичу на дете – каже Лајовићка.
Школски полицајац, с друге стране, ако је видео насиље, морао је да реагује, и ван школског дворишта, по службеној дужности. Лајовић апелује и да је сваки грађанин државе у обавези да заустави насиље када га види, у крајњој линији.
Реакције мора бити!
И из центра за превенцију девијантног понашања код младих "Таргет" потврдили су да, иако формалне одговорности школе нема, она мора да реагује, ако има сазнања да је до насиља дошло.
- Школа има обавезу, ако има сазнања о насљу, да реагује! С обзиром да се у овом случају насиље није десило у дворишту или школи, ту нема дисциплинског поступка, школа нема ту могућност, али у случају да било ко, од нас грађана, има сазнања о насиљу, то мора да пријави - закључују из "Таргета".
