Osobe sa MIGRENAMA imaju povećan rizik od MOŽDANOG UDARA!

Od migrena boluje gotovo 20 odsto žena i šest odsto muškaraca. Najčešće se javljaju između 20-e i 40-e godine života, ali se mogu javiti i u detinjstvu.

Smatra se da su migrene nasledne, pa deca imaju dvostruko veću šansu da dobiju migrenu ukoliko njihove majke pate od ove bolesti. Naučnici su se primakli identifikaciji gena koji uzrokuje migrenu. Osim nasleđivanja, na pojavu i učestalost migrena takođe utiču mnogobrojni okidači, od kojih su najvažniji neredovan san, stres, promene hormonskog stanja (npr. pred menstruaciju), klimatske promene, konzumiranje pojedine vrste hrane (čokolada, masni sirevi) i pića (crno vino, kafa) i drugi.

Glavobolji obično prethode problemi sa vidom (svetlucanje, nejasan vid), umor, nervoza, zevanje, pojačano mokrenje, bolovi u mišićima i slično. Nakon toga sledi bolna faza, koju najčešće karakteriše jednostrana, pulsirajuća glavobolja. U nekim slučajevima bol može biti u celoj glavi - to traje satima, ponekad i dva do tri dana. Mučnina, povraćanje, fotofobija (osetljivost na svetlost) i fonofobija (osetljivost na zvuk) su takođe često prisutni. Neke osobe iskuse samo nekoliko migrena u životu, dok neke imaju čak dva do tri napada nedeljno.

Zapostavljanjem lečenja značajno se pogoršava kvalitet života. Kod osoba sa migrenama blago je povećan rizik od moždanog udara. Mnogobrojni saveti i tehnike su razvijeni tokom godina za tretman glavobolje. Neki od najpoznatijih su uzimanje većih količina vode i tuširanje toplom vodom.

Kada govorimo o naučnom pristupu terapiji, najbolje je započeti promenom stila života, prvenstveno redovnim spavanjem, izbegavanjem stresa i hrane i pića koji deluju kao okidači. Kod osoba sa čestim migrenama potrebno je započeti preventivnu terapiju, da se broj napada smanji i poboljša kvalitet života, sa obzirom da potpuno izlečenje nije uvek moguće.

U mnogim slučajevima, simptomi migrene se spontano povlače, posebno kod starijih ljudi. Za prevenciju se koriste lekovi koji se inače daju za regulisanje krvnog pritiska, epilepsije ili depresije tako da je ovde potrebno pažljivo odabrati lek koji će eventualno koristiti pacijentu i na nekom drugom području.