Особе са МИГРЕНАМА имају повећан ризик од МОЖДАНОГ УДАРА!
На појаву мигрена утичу нередован сан, климатске промене али и неке намирнице.
Од мигрена болује готово 20 одсто жена и шест одсто мушкараца. Најчешће се јављају између 20-е и 40-е године живота, али се могу јавити и у детињству.
Сматра се да су мигрене наследне, па деца имају двоструко већу шансу да добију мигрену уколико њихове мајке пате од ове болести. Научници су се примакли идентификацији гена који узрокује мигрену. Осим наслеђивања, на појаву и учесталост мигрена такође утичу многобројни окидачи, од којих су најважнији нередован сан, стрес, промене хормонског стања (нпр. пред менструацију), климатске промене, конзумирање поједине врсте хране (чоколада, масни сиреви) и пића (црно вино, кафа) и други.
Главобољи обично претходе проблеми са видом (светлуцање, нејасан вид), умор, нервоза, зевање, појачано мокрење, болови у мишићима и слично. Након тога следи болна фаза, коју најчешће карактерише једнострана, пулсирајућа главобоља. У неким случајевима бол може бити у целој глави - то траје сатима, понекад и два до три дана. Мучнина, повраћање, фотофобија (осетљивост на светлост) и фонофобија (осетљивост на звук) су такође често присутни. Неке особе искусе само неколико мигрена у животу, док неке имају чак два до три напада недељно.
Запостављањем лечења значајно се погоршава квалитет живота. Код особа са мигренама благо је повећан ризик од можданог удара. Многобројни савети и технике су развијени током година за третман главобоље. Неки од најпознатијих су узимање већих количина воде и туширање топлом водом.
Када говоримо о научном приступу терапији, најбоље је започети променом стила живота, првенствено редовним спавањем, избегавањем стреса и хране и пића који делују као окидачи. Код особа са честим мигренама потребно је започети превентивну терапију, да се број напада смањи и побољша квалитет живота, са обзиром да потпуно излечење није увек могуће.
У многим случајевима, симптоми мигрене се спонтано повлаче, посебно код старијих људи. За превенцију се користе лекови који се иначе дају за регулисање крвног притиска, епилепсије или депресије тако да је овде потребно пажљиво одабрати лек који ће евентуално користити пацијенту и на неком другом подручју.
Прочитајте и: