Ostanite verni jednoj kafani
Monogamija - to je kafanska religija!
Ona je jedna-jedina i nju nikada ne treba "prevariti". Druge se posećuju, kod njih se ide "u goste", ali se samo jedna kafana na svetu zove dom! Iako deluje dosadno i monotono, verujte da postoje brojni razlozi zbog kojih je dobro ostati veran jednom bircu.
Kafana - to je priča
Opiti se - to može i ispred trafike, ali i u stilu "solodrinkera" u svome domu. Ono što razlikuje kafanu od običnog modernog barskog svratišta jeste druženje. Lepo je zborio čika Toma Zdravković: "Nije bitno u kojoj kafani sediš, već ko sedi za tvojim stolom!" Međutim, to ne znači da vaša kafana može biti bilo koja. Jer kafana podrazumeva i spontanost. Ljudi tamo idu željni razgovora i druženja (i "žedni" pića, ali to nije najvažnije). Zamislite kakvo je to druženje kad biste svaki put morali da pošaljete desetak poruka ne biste li organizovali ekipu da skoknete na "čašicu razgovora". Užas!
Zato je vernost jednoj kafani važna - kad svratite do nje vi znate da će vas tamo čekati neko s kim ćete moći da razgovarate (ili će taj neko ubrzo doći). Upravo zato je vaša verna birtija drugi dom - tamo će vas dočekati pitanjem: "Gde si prijatelju, šta ima? Može pivo?" I naravno, neće vas pitati koje pivo - jer tamo vas znaju.
A o vernosti prema jednoj kafani peva i ova pesma:
Poverenje
Razlika između gazde, konobara i vas kao gosta u "odabranoj" kafani gotovo i da ne postoji. Vi ste prijatelji, provodite podosta vremena zajedno i među vama se razvija poverenje. Tada možete da popijete "na recku"! Jer u vašoj kafani zakoni kapitalizma nisu neprikosnoveni! Tamo se poštuje nešto što se piše velikim početnim slovom - Reč! Znaju svi da ćete platiti, a i vi znate da nećete da se "zacrtate" više nego što možete da platite, jer se u kafanu treba vratiti. To su odnosi poverenja suprotni povezanosti banaka i ljudi koji su od njih pozajmili pare.
Pevaj na kletoj gitari
Nekad vam je teško, a nekad ste vanredno veseli. U kom god da ste stanju, duša vam ište baš jednu pesmu - vašu! I uvek je to ona najskuplja. U lokalima koji se ne mogu nazvati "vašim" to uvek iziskuje rastanak sa pozamašnom svotom novca. A kad poznajete gazdu i muzičare, sve je lakše. Muziku plaćaju oni koji "gostuju" u vašoj birtiji, baš kao što i vi to radite na gostujućem terenu. A vi imate par pesama gratis - i to na uvce. Ne ofrlje, već iz duše - jer tako se peva za vernog prijatelja. Zato je vernost u kafanskom svetu neprocenjiva!