Останите верни једној кафани
Моногамија - то је кафанска религија!
Она је једна-једина и њу никада не треба "преварити". Друге се посећују, код њих се иде "у госте", али се само једна кафана на свету зове дом! Иако делује досадно и монотоно, верујте да постоје бројни разлози због којих је добро остати веран једном бирцу.
Кафана - то је прича
Опити се - то може и испред трафике, али и у стилу "солодринкера" у своме дому. Оно што разликује кафану од обичног модерног барског свратишта јесте дружење. Лепо је зборио чика Тома Здравковић: "Није битно у којој кафани седиш, већ ко седи за твојим столом!" Међутим, то не значи да ваша кафана може бити било која. Јер кафана подразумева и спонтаност. Људи тамо иду жељни разговора и дружења (и "жедни" пића, али то није најважније). Замислите какво је то дружење кад бисте сваки пут морали да пошаљете десетак порука не бисте ли организовали екипу да скокнете на "чашицу разговора". Ужас!
Зато је верност једној кафани важна - кад свратите до ње ви знате да ће вас тамо чекати неко с ким ћете моћи да разговарате (или ће тај неко убрзо доћи). Управо зато је ваша верна биртија други дом - тамо ће вас дочекати питањем: "Где си пријатељу, шта има? Може пиво?" И наравно, неће вас питати које пиво - јер тамо вас знају.
А о верности према једној кафани пева и ова песма:
Поверење
Разлика између газде, конобара и вас као госта у "одабраној" кафани готово и да не постоји. Ви сте пријатељи, проводите подоста времена заједно и међу вама се развија поверење. Тада можете да попијете "на рецку"! Јер у вашој кафани закони капитализма нису неприкосновени! Тамо се поштује нешто што се пише великим почетним словом - Реч! Знају сви да ћете платити, а и ви знате да нећете да се "зацртате" више него што можете да платите, јер се у кафану треба вратити. То су односи поверења супротни повезаности банака и људи који су од њих позајмили паре.
Певај на клетој гитари
Некад вам је тешко, а некад сте ванредно весели. У ком год да сте стању, душа вам иште баш једну песму - вашу! И увек је то она најскупља. У локалима који се не могу назвати "вашим" то увек изискује растанак са позамашном свотом новца. А кад познајете газду и музичаре, све је лакше. Музику плаћају они који "гостују" у вашој биртији, баш као што и ви то радите на гостујућем терену. А ви имате пар песама гратис - и то на увце. Не офрље, већ из душе - јер тако се пева за верног пријатеља. Зато је верност у кафанском свету непроцењива!