Otkrivamo tajne ljudi koji ne brinu!
Briga je, nažalost, neizbežna u životu. Loše stvari se dešavaju, a prirodna ljudska reakcija je da razmišlja o mogućim negativnim posledicama. Svi brinemo s vremena na vreme, ali postoje i oni koji brinu preterano, toliko da to ugrožava kvalitet njihovog svakodnevnog života.
Uprkos tome, postoje strategije koje mogu prekinuti začarani krug brige. Šta rade ljudi koji brigu ne doživljavaju kao nešto najstrašnije?
Fokusiraju se na sadašnjost – Ljudi koji manje brinu nisu obeshrabreni stvarima koje tek treba da se dese, oni uspešno prekidaju lanac pitanja ''šta ako'', koji je karakterističan za 'zabrinute'. Oni se bave sadašnjošću i trenutnim problemima i načinima za njihovo rešavanje.
Vežbaju svesnost – Ovo ima pomaže da skrenu fokus sa hipotetičkih ishoda koji se mogu razviti. Tako doživljavaju 'ovde i sada' i ostaju svesni svojih misli.
Njihov mozak zapravo drugačije reaguje u situacijama koje uzrokuju brigu – Istraživanja su pokazala da su mozgovi ljudi koji ne brinu preterano, manje aktivni u stresnim situacijama. Ljudi koji mnogo brinu zapravo paradoksalno reaguju kada im se sugeriše da misle pozitivno i na taj način samo pojačavaju negativne emocije.
Spremniji su da rizikuju – Ljudi koji manje brinu pre će se usuditi da testiraju moguća rešenja nekog problema, bez obzira na potencijalni neuspeh. Fleksibilniji su u razmišljanju i zato se ne zaglavljuju u rutini negativnog pristupa stvarima.
Imaju osećaj za perspektivu – Umeju da se distanciraju od situacije kako bi je bolje sagledali. Razmišljanje o sebi u trećem licu može da pomogne ljudima koji preterano brinu.
Dolaze do korena svojih briga – U cilju da prekinu krug briga, trude se da dokuče šta je zaista pravi problem.
Ne prestaju da brinu, već odvajaju vreme za to – Oni odvajaju vreme u toku dana, recimo 15 minuta, tokom kojih će se posvetiti svojim brigama. Dajući sebi dozvolu da brinu, pomažu sebi da skrenu pažnju od zabrinjavajućih misli.
Veruju da mogu da se nose sa svime što može doći – Oni prosto razmišljaju da, ako nešto treba da se desi, moći će to da srede.
Mogu da vide pozitivne ishode u 'mračnim' situacijama – Oni su u mogućnosti da vide mogućnost za pozitivan ishod negativnih događaja.
Postavljaju sebi prava pitanja – Da li je to stvarno moj problem? Da li ja imam kontrolu nad tim? Da li sam učinio sve što samo mogao? Da li mi visi nad glavom? Ako ne, onda ne moram sad da brinem o tome.
Znaju kako da prihvate negativne emocije – Posmatraju ih kao znake da im, koji god uzrok bio za takva osećanja, treba posvetiti pažnju. Koriste emocije kako bi doneli promišljene odluke.
(huffingtonpost.com)
