Откривамо тајне људи који не брину!
Брига је, нажалост, неизбежна у животу. Лоше ствари се дешавају, а природна људска реакција је да размишља о могућим негативним последицама. Сви бринемо с времена на време, али постоје и они који брину претерано, толико да то угрожава квалитет њиховог свакодневног живота.
Упркос томе, постоје стратегије које могу прекинути зачарани круг бриге. Шта раде људи који бригу не доживљавају као нешто најстрашније?
Фокусирају се на садашњост – Људи који мање брину нису обесхрабрени стварима које тек треба да се десе, они успешно прекидају ланац питања ''шта ако'', који је карактеристичан за 'забринуте'. Они се баве садашњошћу и тренутним проблемима и начинима за њихово решавање.
Вежбају свесност – Ово има помаже да скрену фокус са хипотетичких исхода који се могу развити. Тако доживљавају 'овде и сада' и остају свесни својих мисли.
Њихов мозак заправо другачије реагује у ситуацијама које узрокују бригу – Истраживања су показала да су мозгови људи који не брину претерано, мање активни у стресним ситуацијама. Људи који много брину заправо парадоксално реагују када им се сугерише да мисле позитивно и на тај начин само појачавају негативне емоције.
Спремнији су да ризикују – Људи који мање брину пре ће се усудити да тестирају могућа решења неког проблема, без обзира на потенцијални неуспех. Флексибилнији су у размишљању и зато се не заглављују у рутини негативног приступа стварима.
Имају осећај за перспективу – Умеју да се дистанцирају од ситуације како би је боље сагледали. Размишљање о себи у трећем лицу може да помогне људима који претерано брину.
Долазе до корена својих брига – У циљу да прекину круг брига, труде се да докуче шта је заиста прави проблем.
Не престају да брину, већ одвајају време за то – Они одвајају време у току дана, рецимо 15 минута, током којих ће се посветити својим бригама. Дајући себи дозволу да брину, помажу себи да скрену пажњу од забрињавајућих мисли.
Верују да могу да се носе са свиме што може доћи – Они просто размишљају да, ако нешто треба да се деси, моћи ће то да среде.
Могу да виде позитивне исходе у 'мрачним' ситуацијама – Они су у могућности да виде могућност за позитиван исход негативних догађаја.
Постављају себи права питања – Да ли је то стварно мој проблем? Да ли ја имам контролу над тим? Да ли сам учинио све што само могао? Да ли ми виси над главом? Ако не, онда не морам сад да бринем о томе.
Знају како да прихвате негативне емоције – Посматрају их као знаке да им, који год узрок био за таква осећања, треба посветити пажњу. Користе емоције како би донели промишљене одлуке.
(huffingtonpost.com)
