Danju - ugledan građanin, noću - OKRUTNI KASAPIN: "Rasporim stomak žrtvi i osećam nemerljivo zadovoljstvo"
Imao je bogat društveni život, ali je svako veče tačno u 8 morao da bude kod kuće- zašto? Niko nije znao, a onda je jednog dana nestao...
Prema jednoj knjizi objavljenoj krajem sedamdesetih godina 20. veka, jedan od najmisterioznijih serijskih ubica, počinio je samoubistvo u zatvoru u Berlinu. Njegovo ime bilo je Hari Vajtklif i ubio je barem 40 žena! Postavlja se pitanje zašto onda niko nije čuo za njega? Možda je razlog bio taj što se, kada je uhapšen, predstavljao imenom Lovač Blum, a nakon samoubistva koje je izvršio - njegov identitet ostao je zauvek pod znakom pitanja.
Radi se o tome da je ovaj čovek vodio dvostruki život. Naime, danju je bio zgodan mladić, simpatičan i ekscentričan, čak i jako velikodušan. Voleo je cveće, poeziju, pozorište, bio je, može se reći, jedan od uglednih članova londonskog društva. Vodio je i jako uredan život, pa se tako svake večeri vraćao iz nepoznatog razloga kući tačno do 8 sati. Vajtklif je imao i verenicu, a bio je takođe i izuzetno bogat i uticajan čovek.
Skupljao beskućnice i prostitutke po ulicama
Žrtve ovog psihopate bile su beskućnice i prostitutke, koje je kupio po ulicama Berlina. Odvodio ih je u hotel, i ubijao čim bi se poskidale. Zatim bi ih unakažavao nožem, toliko strašno da čak ni lekari nisu mogli da podnesu poglede na njihova tela. Ubistva su trajala više od šest meseci tokom kojih su stanovnici Berlina živeli u strahu.
A onda je jednog dana naprosto nestao!
Postojala je teorija da je pribegao samoubistvu. A onda je posle par godina, njegova verenica primila pismo - pismo je došlo iz zatvora u Berlinu, a poticalo je od čoveka koji je izvršio samoubistvo po imenu Lovač Blum.
Blum ili Vajtklif, kako vam je draže, je očigledno bio jedan od najužasnijih serijskih ubica, gori čak i od Džeka Trboseka. Sudu koji ga je osudio je priznao: "Moram da ubijam na svakih 10 dana. Nagoni me neodoljivi poriv, pa dok ne ubijem - zverski trpim. Ali kada rasporim stomak svojoj žrtvi, osećam nemerljivo zadovoljstvo".
Na pitanja o svoj prošlosti odbijao je da odgovara. "Ja sam leš. Zašto se truditi oko prošlosti leša?", naveo je samo jednom prilikom.
Rekao je samo da je uveren da đavo postoji, jer ga je on lično upoznao. Opisao je još sebe kao neku vrstu Džekila i Hajda, inteligentnog i talentovanog čoveka, koji bi u trenutku postajao okrutan i krvožedan. Smatrao je da je žrtva demonskog opsedanja.
