Дању - угледан грађанин, ноћу - ОКРУТНИ КАСАПИН: "Распорим стомак жртви и осећам немерљиво задовољство"
Имао је богат друштвени живот, али је свако вече тачно у 8 морао да буде код куће- зашто? Нико није знао, а онда је једног дана нестао...
Према једној књизи објављеној крајем седамдесетих година 20. века, један од најмистериознијих серијских убица, починио је самоубиство у затвору у Берлину. Његово име било је Хари Вајтклиф и убио је барем 40 жена! Поставља се питање зашто онда нико није чуо за њега? Можда је разлог био тај што се, када је ухапшен, представљао именом Ловач Блум, а након самоубиства које је извршио - његов идентитет остао је заувек под знаком питања.
Ради се о томе да је овај човек водио двоструки живот. Наиме, дању је био згодан младић, симпатичан и ексцентричан, чак и јако великодушан. Волео је цвеће, поезију, позориште, био је, може се рећи, један од угледних чланова лондонског друштва. Водио је и јако уредан живот, па се тако сваке вечери враћао из непознатог разлога кући тачно до 8 сати. Вајтклиф је имао и вереницу, а био је такође и изузетно богат и утицајан човек.
Скупљао бескућнице и проститутке по улицама
Жртве овог психопате биле су бескућнице и проститутке, које је купио по улицама Берлина. Одводио их је у хотел, и убијао чим би се поскидале. Затим би их унакажавао ножем, толико страшно да чак ни лекари нису могли да поднесу погледе на њихова тела. Убиства су трајала више од шест месеци током којих су становници Берлина живели у страху.
А онда је једног дана напросто нестао!
Постојала је теорија да је прибегао самоубиству. А онда је после пар година, његова вереница примила писмо - писмо је дошло из затвора у Берлину, а потицало је од човека који је извршио самоубиство по имену Ловач Блум.
Блум или Вајтклиф, како вам је драже, је очигледно био један од најужаснијих серијских убица, гори чак и од Џека Трбосека. Суду који га је осудио је признао: "Морам да убијам на сваких 10 дана. Нагони ме неодољиви порив, па док не убијем - зверски трпим. Али када распорим стомак својој жртви, осећам немерљиво задовољство".
На питања о свој прошлости одбијао је да одговара. "Ја сам леш. Зашто се трудити око прошлости леша?", навео је само једном приликом.
Рекао је само да је уверен да ђаво постоји, јер га је он лично упознао. Описао је још себе као неку врсту Џекила и Хајда, интелигентног и талентованог човека, који би у тренутку постајао окрутан и крвожедан. Сматрао је да је жртва демонског опседања.
