LOBISTI OPSTRUISALI VRAĆANJE ZEMLJIŠTA: Pet zgrada ambasada idu starim vlasnicima
KRAGUJEVAC - Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju omogućiće efikasnije postupanje po zahtevima i vraćanje u naturi zemljišta, koje je u komasaciji, rečeno je danas u Kragujevcu, na prvoj javnoj raspravi nacrta tog zakona.
Pomoćnik ministra pravde Čedomir Backović je izjavio da je cilj izmena i dopuna jedan jedini i glavni - da se postupak u okviru postojećih rešenja učini što efikasnijim, te da se od javnih rasprava očekuje poruka zainteresovanih lica za Zakon o restituciji.
"Pokušavamo da optimizujemo povraćaj u naturi u okviru postojećih zakonskih odredbi i mislim da ćemo u tom pravcu napraviti pomak, koji će se ne samo u zakonskim odredbama, nego što je mnogo važnije, u praksi, primeni, u radu Agencije odraziti u jednom efikasnom i relativno brzom načinu povraćaja oduzete imovine", rekao je on.
Na javnoj raspravi koja je održana u kragujevačkom Višem sudu učestvovao je i direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić koji je rekao da se predloženim izmenama zakona reguliše vraćanje zemljišta koje je komasirano.
"Dosadašnja zakonska rešenja su praktično i davala pravo i onemogućavala članom zakona da se to pravo ostvari. Sadašnjim predloženim izmenama ćemo ponuditi takva rešenja koja će omogućiti da se zemljište, koje je u komasaciji, praktično vrati u naturi i skoro smo sigurni, u 90 odsto slučajeva u relativno kratkom roku, od par godina", rekao je Sekulić.
On je rekao da se izmenama zakona predviđa i vraćanje zgrada ambasada, koja je, kako je naveo, više simboličkog značaja, jer je reč o pet zgrada koje su bile u postupku restitucije, od kojih su neke već sada napuštene.
Prema njegovim rečima, najviše problema u vraćanju oduzete imovine je kod poljoprivrednog zemljišta, jer, kako je rekao, postojala je opstrukcija, te da će se to sada zakonom rešiti.
"Imamo oko 10.000 zahteva za vraćanje poljoprivrednog zemljišta, tako da oko 20.000 do 30.000 građana očekuje da se njihovo pravo ostvari", rekao je Sekulić i dodao da pojedinačno gledano, nije reč o velikim površinama.
Reč je, naveo je on, o ukupno oko 110.000 hektara, što znači oko 11 hektara po čoveku.
Sekulić je govorio i o dosadašnjim rezultatima i naveo da je u građanskoj restituciji vraćeno oko 220.000 kvadratnih metara poslovnog i stambenog prostora, preko milion kvadratnih metara građevinskog zemljišta, oko 3.000 hektara šumskog zemljišta, 3.400 hektara poljoprivrednog zemljišta, što je u vrednosnom smislu, oko milijardu evra.
U javnoj raspravi učestvovao je i predstavnik NVO "Mreža za restituciju u Srbiji" Mile Antić koji je izrazio zadovoljstvo što je Ministarstvo pravde, kako je rekao, konačno nešto preduzelo što je u njihovoj nadležnosti.
"To je izrada zakona o restituciji, koja već dve godine nije u nadležnosti Ministarstva finansija, a koje je, zbog interesnih grupa uspešno opstruisalo sve ove godine izmene zakona u delu koji je neminovan, a to je da se imovina u što većoj meri vrati u naturi", rekao je Antić i naveo da je to u skladu sa rezolucijom Evropskog parlamenta, ali i naša i potreba jer novca nema.
Direktor područne jedinice Agencije za restituciju u Kragujevcu Veljko Jovanović rekao je da je ta jedinica nadležna za 50 opština centralne i zapadne Srbije i da su dosadašnji rezultati dobri.
"Vraćeno je na stotine poslovnih prostorija, objekata, zgrada. Ova područna jedinica je najviše vratila šumskog zemljišta, preko 2.500 hektara i to najviše u oblasti Nove Varoši, Golije, Zlatibora i Kopaonika i ostalih planina zapadne Srbije", rekao je Jovanović.
Posle Kragujevca, javne rasprave biće održan u Nišu, Novom Sadu i Beogradu.
Pročitajte i:
