ЛОБИСТИ ОПСТРУИСАЛИ ВРАЋАЊЕ ЗЕМЉИШТА: Пет зграда амбасада иду старим власницима

Помоћник министра правде Чедомир Бацковић је изјавио да је циљ измена и допуна један једини и главни - да се поступак у оквиру постојећих решења учини што ефикаснијим, те да се од јавних расправа очекује порука заинтересованих лица за Закон о реституцији.

"Покушавамо да оптимизујемо повраћај у натури у оквиру постојећих законских одредби и мислим да ћемо у том правцу направити помак, који ће се не само у законским одредбама, него што је много важније, у пракси, примени, у раду Агенције одразити у једном ефикасном и релативно брзом начину повраћаја одузете имовине", рекао је он.

На јавној расправи која је одржана у крагујевачком Вишем суду учествовао је и директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић који је рекао да се предложеним изменама закона регулише враћање земљишта које је комасирано.

"Досадашња законска решења су практично и давала право и онемогућавала чланом закона да се то право оствари. Садашњим предложеним изменама ћемо понудити таква решења која ће омогућити да се земљиште, које је у комасацији, практично врати у натури и скоро смо сигурни, у 90 одсто случајева у релативно кратком року, од пар година", рекао је Секулић.

Он је рекао да се изменама закона предвиђа и враћање зграда амбасада, која је, како је навео, више симболичког значаја, јер је реч о пет зграда које су биле у поступку реституције, од којих су неке већ сада напуштене.

Према његовим речима, највише проблема у враћању одузете имовине је код пољопривредног земљишта, јер, како је рекао, постојала је опструкција, те да ће се то сада законом решити.

"Имамо око 10.000 захтева за враћање пољопривредног земљишта, тако да око 20.000 до 30.000 грађана очекује да се њихово право оствари", рекао је Секулић и додао да појединачно гледано, није реч о великим површинама.

Реч је, навео је он, о укупно око 110.000 хектара, што значи око 11 хектара по човеку.

Секулић је говорио и о досадашњим резултатима и навео да је у грађанској реституцији враћено око 220.000 квадратних метара пословног и стамбеног простора, преко милион квадратних метара грађевинског земљишта, око 3.000 хектара шумског земљишта, 3.400 хектара пољопривредног земљишта, што је у вредносном смислу, око милијарду евра.

У јавној расправи учествовао је и представник НВО "Мрежа за реституцију у Србији" Миле Антић који је изразио задовољство што је Министарство правде, како је рекао, коначно нешто предузело што је у њиховој надлежности.

"То је израда закона о реституцији, која већ две године није у надлежности Министарства финансија, а које је, због интересних група успешно опструисало све ове године измене закона у делу који је неминован, а то је да се имовина у што већој мери врати у натури", рекао је Антић и навео да је то у складу са резолуцијом Европског парламента, али и наша и потреба јер новца нема.

Директор подручне јединице Агенције за реституцију у Крагујевцу Вељко Јовановић рекао је да је та јединица надлежна за 50 општина централне и западне Србије и да су досадашњи резултати добри.

"Враћено је на стотине пословних просторија, објеката, зграда. Ова подручна јединица је највише вратила шумског земљишта, преко 2.500 хектара и то највише у области Нове Вароши, Голије, Златибора и Копаоника и осталих планина западне Србије", рекао је Јовановић.

После Крагујевца, јавне расправе биће одржан у Нишу, Новом Саду и Београду.