OVO NIJE SAMO TUNEL: Beograđani svakog dana prolaze kroz grobnicu!

Naišli su na lobanju, par cokula, dve bombe, jednu čuturu toliko čvrsto zapečaćenu da je i dvadeset godina kasnije u njoj i dalje bila voda. Kada su shvatili šta su iskopali, radnici su zanemeli. Među njima je odjeknulo ono što je tim skeletima 1915. godine rečeno i što je ponavljano srpskoj deci svim generacijama potom.

Vi nemate više da se brinete za živote vaše, oni više ne postoje

Petog oktobra 1915. na prestonicu je ispaljeno 30.000 granata, zgrade su pretvarane u prah i pepeo. U susret ljudima koji su bežali da spasu živu glavu na Dunavski kej trčali su delovi 10. i 7. puka, ostaci Sremskog odreda i ostaci Žandarmerijskog odreda. Gotovo svi su vikali:

"Vojnici! Junaci! Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz brojnog stanja, naš puk je žrtvovan za čast Beograda i Otadžbine. Vi nemate više da se brinete za živote vaše, oni više ne postoje", rekao im je tada major Dragutin Gavrilović 1915. godine, piše 24sata.rs.

U zemlji ispod samog podvožnjaka pronađeno je čak 60 skeleta branilaca Beograda. Pre 100 godina oko tog mesta Beograd je goreo.

"Taj prizor, tu strahotu, nisam nikada uspeo da potisnem iz sećanja. Na moje oči, desetak metara od mene, pogibe moj komandir, potporučnik Milan Erić: Granata ga dohvati, podiže uvis i rastavi na komade... I danas mi u ušima zabruji njegova zapovest: 'Pazi, momče, osmatraj, budi na oprezu, ali ne gađaj bez moje komande. Pustićemo ih da se približe. Onda plotun, a ti raspali'... Kad pogibe potporučnik Erić, nije prošlo ni pet minuta, navalila sila, grabi uz prugu i nasip. Misle: satrveni smo, pobila nas artiljerija, pa carskoj sili oslobodila prolaz. Ćutimo i čekamo. Tek kad su bili na tridesetak metara, onda plotuni. Pustim dug rafal, gledam kako padaju, čujem jauke, pa šapućem: "Ovo je za potporučnika Erića...", stoji svedočanstvo u knjizi "Za čast otadžbine" autora Antonija Đurića.

Udruženje branilaca Beograda podiglo je 1934. godine spomen ploču palim drugovima. Ona je danas zaboravljena, među štrokom i izduvnim gasovima. Sa obe strane betonskih zidina je počivalište boraca. Kosti onih koji su pronađeni preneti su u spomen kosturnicu na Novom groblju. Ona je posvećena braniocima Beograda i podignuta 1931. godine, a u njoj su pohranjene kosti 3.529 identifikovana i 1.074 neidentifikovana srpska vojnika. Ostaci mnogih heroja koji su se žrtvovali u borbi za odbranu Beograda nikada nisu pronađeni.