ОВО НИЈЕ САМО ТУНЕЛ: Београђани сваког дана пролазе кроз гробницу!
Давне 1934. године када су кренули радови на подвожњаку у улици Тадеуша Кошћушке, радници су зауставили радове.
Наишли су на лобању, пар цокула, две бомбе, једну чутуру толико чврсто запечаћену да је и двадесет година касније у њој и даље била вода. Када су схватили шта су ископали, радници су занемели. Међу њима је одјекнуло оно што је тим скелетима 1915. године речено и што је понављано српској деци свим генерацијама потом.
Ви немате више да се бринете за животе ваше, они више не постоје
Петог октобра 1915. на престоницу је испаљено 30.000 граната, зграде су претваране у прах и пепео. У сусрет људима који су бежали да спасу живу главу на Дунавски кеј трчали су делови 10. и 7. пука, остаци Сремског одреда и остаци Жандармеријског одреда. Готово сви су викали:
"Војници! Јунаци! Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и Отаџбине. Ви немате више да се бринете за животе ваше, они више не постоје", рекао им је тада мајор Драгутин Гавриловић 1915. године, пише 24sata.rs.
У земљи испод самог подвожњака пронађено је чак 60 скелета бранилаца Београда. Пре 100 година око тог места Београд је горео.
"Тај призор, ту страхоту, нисам никада успео да потиснем из сећања. На моје очи, десетак метара од мене, погибе мој командир, потпоручник Милан Ерић: Граната га дохвати, подиже увис и растави на комаде... И данас ми у ушима забруји његова заповест: 'Пази, момче, осматрај, буди на опрезу, али не гађај без моје команде. Пустићемо их да се приближе. Онда плотун, а ти распали'... Кад погибе потпоручник Ерић, није прошло ни пет минута, навалила сила, граби уз пругу и насип. Мисле: сатрвени смо, побила нас артиљерија, па царској сили ослободила пролаз. Ћутимо и чекамо. Тек кад су били на тридесетак метара, онда плотуни. Пустим дуг рафал, гледам како падају, чујем јауке, па шапућем: "Ово је за потпоручника Ерића...", стоји сведочанство у књизи "За част отаџбине" аутора Антонија Ђурића.
Удружење бранилаца Београда подигло је 1934. године спомен плочу палим друговима. Она је данас заборављена, међу штроком и издувним гасовима. Са обе стране бетонских зидина је почивалиште бораца. Кости оних који су пронађени пренети су у спомен костурницу на Новом гробљу. Она је посвећена браниоцима Београда и подигнута 1931. године, а у њој су похрањене кости 3.529 идентификована и 1.074 неидентификована српска војника. Остаци многих хероја који су се жртвовали у борби за одбрану Београда никада нису пронађени.