Pedro Lopez - Monstrum sa Anda

Unutra, šćućuren u uglu svoje ćelije u ženskom delu zatvora, sedeo je Pedro Alonzo Lopez. Bojao se da ga ne spale živog ili kastriraju drugi zatvorenici ili sami čuvari. Lopez, poznat u Južnoj Americi kao „Čudovište sa Anda", priznao je da je ubio 300 mladih devojaka. Lopez je optužen kao najgori masovni seks-ubica na svetu, sa dotada najdužom listom žrtava. Kao i većini masovnih ubica i Lopezu je motiv bio seks. Pre nego što je zadavio svojih 300 žrtava, on ih je najpre silovao. Lopez je tako postupao sa devojkama dva puta nedeljno u svom trogodišnjem besu.

Iz samog Ambata, koji je smešten na 3.000 metara visoko u Andima, ubica je odveo policajce do S3 groba devojčica starosti između 8 i 12 godina. Na 28 mesta je objasnio policiji da tela ne mogu pronaći, jer su grobove opustošile ptice grabljivice i druge životinje. Neki leševi devojčica su zakopani na gradilištima i policija je pretpostavljala da su oni sada zabetonirani i da nikada neće izaći na površinu. Drugi su bili ispod puteva. U svojoj ispovesti Lopez je priznao da je ubio 110 devojaka u Ekvadoru, drugih 100 u susednoj Kolumbiji i „više od 100" u Peruu. Penzionisani policijski major Viktor Hugo Laskano, upravnik zatvora u Ambatu, kaže: „Možda nikada nećemo saznati tačno koliko je devojčica ubio Lopez. Ja verujem da je njegova procena od 300 veoma skromna, jer je u početku sarađivao i vodio nas svakog dana do tri ili četiri

skrivena groba. Onda se umorio, promenio stav i prestao da pomaže."

Lopeza je bilo moguće osuditi za 53 ubistva, mada je on u svojoj ispovesti naveo 110 imena. Major Laskano je kazao: „Ako neko prizna za 53 leša koje ste pronašli i više stotina koje niste, počinjete da verujete u to što kaže. Zašto bi on izmišljao ako postoji mogućnost da spase svoj život pred zakonom? U svojoj ćeliji u ženskom delu zatvora Ambato, Lopez je čuvan od stalne opasnosti koja mu je pretila od razjarene straže i muških zatvorenika. Žene zatvorenice su smatrane sigurnijim, jer je „njegova seksualna požuda bila usmerena ka maloj deci." 

Masovni ubica dece je rođen kao sedmi sin u trinaestočlanoj porodici. Majka mu je bila prostitutka u malom kolumbijskom gradu Tolima i izbacila ga je na ulicu u osmoj godini zbog seksualnog milovanja sa mlađom sestrom. Nepoznati čovek ga je našao kako plače i gladuje, uzeo ga u naručje i obećao da će brinuti o njemu kao otac. Umesto toga, on je odveo malog Pedra u napuštenu zgradu i silovao ga. Do kraja svog života Pedro se plašio da spava u zatvorenom prostoru. „Spavao sam na stepenicama, na pijacama i plažama", pričao je policiji. „Pogledao bih gore i video zvezde, znajući da sam pod božjom zaštitom."

U Bogoti ga je hranila i odevala jedna američka porodica i upisala ga u kolumbijsku školu za siročad. Kad mu je bilo 12 godina, ukrao je novac iz škole i pobegao sa sredovečnom učiteljicom, koja je želela seksualne odnose s njim. U 18-godini je ukrao kola i putovao po Kolumbiji. Uhvaćen je i uhapšen. Drugog

dana u zatvoru su ga silovala četvorica iz ćelije. Lopez je napravio oštar nož i kroz tri nedelje, kako je rekao policiji, ubio trojicu od njih. Četvrti je slučajno naišao na njihova tela i pobegao urlajući po zatvoru. Lopez je osuđen na dodatne dve godine, jer je dokazana samoodbrana. Kada je izašao iz zatvora, Lopeza su uzbuđivali pornografski magazini i filmovi. Ali, on se bojao žena i nije opštio sa njima. „Izgubio sam nevinost u osmoj godini", govorio je policiji, „i odlučio sam da to isto činim devojčicama dokle god mogu."

Do 1978. godine Lopez je ubio više od 100 peruanskih devojčica, od kojih su mnoge pripadale indijanskim plemenima. 

Njegovi zločini su izašli na videlo tek kada su ga u Ajakuču Indijanci uhvatili u severnom delu Perua dok je silovao devetogodišnju devojčicu. Svukli su ga i mučili, a onda zakopali u duboku jamu, želeći da ga živog sahrane. Život mu je spasila jedna američka misionarka. Ubedila je Indijance da ga ne ubiju. Uzela je Lopeza u džip i odvezla ga do policijske stanice. Posle nekoliko dana je proteran. U to vreme se policija nije previše uzrujavala zbog smrti indijanske devojčice. Prava istraga je počela tek onda kad je bila poznata cela priča. Pravi talas ubistava se nastavio u susednom Ekvadoru. „Voleo sam devojčice iz Ekvadora", govorio je policiji. „One su nežnije i poverljivije i mnogo nevinije. Ne zaziru od stranaca kao one u Kolumbiji." 

Lopez je šetao trgovima tražeći žrtve. Najradije je tragao za devojčicama sa „izvesnim izrazom nevinosti". Do najsitnijih detalja je pričao policiji kako je najpre primoravao decu na seks, a onda ih davio. „Strašno sam se uzbuđivao dok su umirale. Piljio sam im u oči, sve dok nisu potpuno izgubile sjaj. Devojčice se nikad nisu branile, nisu ni imale vremena. Zakopao bih jednu i odmah pošao u potragu za drugom. Nikada ih nisam ubijao noću, jer sam želeo da ih gledam na dnevnoj svetlosti." Policija iz tri države je prikupljala informacije, ali još uvek nije shvatala da ima posla sa masovnim ubicom. Njihova glavna teorija bila je da neka organizacija otima devojčice i šalje ih u velike gradove da rade kao služavke ili prostitutke. U 1980. godini od jakih kiša je nabujala i izlila se reka preko obala blizu Ambata i zaprepašćeni stanovnici su otkrili ostatke nestalih devojčica. Policija je organizovala poteru, ali bez uspeha.

Posle nekoliko dana, Karolina Ramon Poveda, radnica sa pijace na Trgu ruža, je otkrila da joj je nestala 12-godišnja ćerka Marija. Trčala je izbezumljena po trgu dozivajući je. Videla ju je da ide sa pijace držeći za ruku nekog nepoznatog čoveka. Karolina je pratila ćerku i visokog muškarca do kraja grada i pozvala za pomoć. Grupa Indijanaca je skočila na Lopeza i bacila ga na zemlju. Držali su ga dok nije stigla policija.

Dok je u zatvoru čekao suđenje, Lopez je prevaren od policije i odao se. Sveštenik Kordoba Đudinjo je prekršten u zatvorenika. Smešten je mesec dana u istu ćeliju sa Lopezom i između njih se razvilo prijateljstvo iza rešetaka. Na osnovu podataka koje je dobila od Đudinja, ekvadorska policija je mogla da izvuče potpuno priznanje od Lopeza. Kasnija saradnja sa policijskim snagama iz Kolumbije i Perua je samo potvrdila Lopezovu priču.

Lopez je optužen za ubistva u Ekvadoru, ali je dobio doživotnu robiju, koja u toj zemlji znači najviše 16 godina zatvora. Na slobodu je pušten 1998. godine. Da mu je suđeno u Kolumbiji, Lopez bi već bio mrtav. Tamo je kazna za ubistvo smrt streljanjem. 

Pročitajte i:

Džon Vejn Gejsi - klovn ubica

Boni i Klajd - heroji 20. veka