Педро Лопез - Монструм са Анда

Унутра, шћућурен у углу своје ћелије у женском делу затвора, седео је Педро Алонзо Лопез. Бојао се да га не спале живог или кастрирају други затвореници или сами чувари. Лопез, познат у Јужној Америци као „Чудовиште са Анда", признао је да је убио 300 младих девојака. Лопез је оптужен као најгори масовни секс-убица на свету, са дотада најдужом листом жртава. Као и већини масовних убица и Лопезу је мотив био секс. Пре него што је задавио својих 300 жртава, он их је најпре силовао. Лопез је тако поступао са девојкама два пута недељно у свом трогодишњем бесу.

Из самог Амбата, који је смештен на 3.000 метара високо у Андима, убица је одвео полицајце до С3 гроба девојчица старости између 8 и 12 година. На 28 места је објаснио полицији да тела не могу пронаћи, јер су гробове опустошиле птице грабљивице и друге животиње. Неки лешеви девојчица су закопани на градилиштима и полиција је претпостављала да су они сада забетонирани и да никада неће изаћи на површину. Други су били испод путева. У својој исповести Лопез је признао да је убио 110 девојака у Еквадору, других 100 у суседној Колумбији и „више од 100" у Перуу. Пензионисани полицијски мајор Виктор Хуго Ласкано, управник затвора у Амбату, каже: „Можда никада нећемо сазнати тачно колико је девојчица убио Лопез. Ја верујем да је његова процена од 300 веома скромна, јер је у почетку сарађивао и водио нас сваког дана до три или четири

скривена гроба. Онда се уморио, променио став и престао да помаже."

Лопеза је било могуће осудити за 53 убиства, мада је он у својој исповести навео 110 имена. Мајор Ласкано је казао: „Ако неко призна за 53 леша које сте пронашли и више стотина које нисте, почињете да верујете у то што каже. Зашто би он измишљао ако постоји могућност да спасе свој живот пред законом? У својој ћелији у женском делу затвора Амбато, Лопез је чуван од сталне опасности која му је претила од разјарене страже и мушких затвореника. Жене затворенице су сматране сигурнијим, јер је „његова сексуална пожуда била усмерена ка малој деци." 

Масовни убица деце је рођен као седми син у тринаесточланој породици. Мајка му је била проститутка у малом колумбијском граду Толима и избацила га је на улицу у осмој години због сексуалног миловања са млађом сестром. Непознати човек га је нашао како плаче и гладује, узео га у наручје и обећао да ће бринути о њему као отац. Уместо тога, он је одвео малог Педра у напуштену зграду и силовао га. До краја свог живота Педро се плашио да спава у затвореном простору. „Спавао сам на степеницама, на пијацама и плажама", причао је полицији. „Погледао бих горе и видео звезде, знајући да сам под божјом заштитом."

У Боготи га је хранила и одевала једна америчка породица и уписала га у колумбијску школу за сирочад. Кад му је било 12 година, украо је новац из школе и побегао са средовечном учитељицом, која је желела сексуалне односе с њим. У 18-години је украо кола и путовао по Колумбији. Ухваћен је и ухапшен. Другог

дана у затвору су га силовала четворица из ћелије. Лопез је направио оштар нож и кроз три недеље, како је рекао полицији, убио тројицу од њих. Четврти је случајно наишао на њихова тела и побегао урлајући по затвору. Лопез је осуђен на додатне две године, јер је доказана самоодбрана. Када је изашао из затвора, Лопеза су узбуђивали порнографски магазини и филмови. Али, он се бојао жена и није општио са њима. „Изгубио сам невиност у осмој години", говорио је полицији, „и одлучио сам да то исто чиним девојчицама докле год могу."

До 1978. године Лопез је убио више од 100 перуанских девојчица, од којих су многе припадале индијанским племенима. 

Његови злочини су изашли на видело тек када су га у Ајакучу Индијанци ухватили у северном делу Перуа док је силовао деветогодишњу девојчицу. Свукли су га и мучили, а онда закопали у дубоку јаму, желећи да га живог сахране. Живот му је спасила једна америчка мисионарка. Убедила је Индијанце да га не убију. Узела је Лопеза у џип и одвезла га до полицијске станице. После неколико дана је протеран. У то време се полиција није превише узрујавала због смрти индијанске девојчице. Права истрага је почела тек онда кад је била позната цела прича. Прави талас убистава се наставио у суседном Еквадору. „Волео сам девојчице из Еквадора", говорио је полицији. „Оне су нежније и поверљивије и много невиније. Не зазиру од странаца као оне у Колумбији." 

Лопез је шетао трговима тражећи жртве. Најрадије је трагао за девојчицама са „извесним изразом невиности". До најситнијих детаља је причао полицији како је најпре приморавао децу на секс, а онда их давио. „Страшно сам се узбуђивао док су умирале. Пиљио сам им у очи, све док нису потпуно изгубиле сјај. Девојчице се никад нису браниле, нису ни имале времена. Закопао бих једну и одмах пошао у потрагу за другом. Никада их нисам убијао ноћу, јер сам желео да их гледам на дневној светлости." Полиција из три државе је прикупљала информације, али још увек није схватала да има посла са масовним убицом. Њихова главна теорија била је да нека организација отима девојчице и шаље их у велике градове да раде као служавке или проститутке. У 1980. години од јаких киша је набујала и излила се река преко обала близу Амбата и запрепашћени становници су открили остатке несталих девојчица. Полиција је организовала потеру, али без успеха.

После неколико дана, Каролина Рамон Поведа, радница са пијаце на Тргу ружа, је открила да јој је нестала 12-годишња ћерка Марија. Трчала је избезумљена по тргу дозивајући је. Видела ју је да иде са пијаце држећи за руку неког непознатог човека. Каролина је пратила ћерку и високог мушкарца до краја града и позвала за помоћ. Група Индијанаца је скочила на Лопеза и бацила га на земљу. Држали су га док није стигла полиција.

Док је у затвору чекао суђење, Лопез је преварен од полиције и одао се. Свештеник Кордоба Ђудињо је прекрштен у затвореника. Смештен је месец дана у исту ћелију са Лопезом и између њих се развило пријатељство иза решетака. На основу података које је добила од Ђудиња, еквадорска полиција је могла да извуче потпуно признање од Лопеза. Каснија сарадња са полицијским снагама из Колумбије и Перуа је само потврдила Лопезову причу.

Лопез је оптужен за убиства у Еквадору, али је добио доживотну робију, која у тој земљи значи највише 16 година затвора. На слободу је пуштен 1998. године. Да му је суђено у Колумбији, Лопез би већ био мртав. Тамо је казна за убиство смрт стрељањем. 

Прочитајте и:

Џон Вејн Гејси - кловн убица

Бони и Клајд - хероји 20. века