PERICA OGNJENOVIĆ: Novi igrači važniji od rezultata
Trener kadeta crveno-belih kao primarno označio stvaranje asova za prvi tim.
Nije bio Zvezdina zvezda, bar ne zvanično. Ali, Perica Ognjenović je sigurno jedna od perjanica najtrofejnijeg srpskog fudbalskog kluba. Uostalom, momak iz Snederevske Palanke je direktno sa Marakane otišao na Bernabeu I igrao za veliki Real. Danas je Perica ponovo na mestu uspeha, ali u drugoj ulozi – trenerskoj. Naime Ognenović je počeo da jede hleb sa sedam kora, trenerski.
- Razmišljao sam već neko vreme kojim putem da krenem, samim tim sam razmišljao i o tome da krenem trenerskim vodama – pričao je Perica za klupski sajt I nastavio:
- Kada je Dragan Mladenović postao direktor Omladinske škole Crvene zvezde, pozvao me je i pitao da li sam raspoložen da radim u Crvenoj zvezdi. Na taj način je otpočela saradnja, i ja sam smatrao da je to neki ispravan put kojim bi trebalo da krenem, jer imam dosta strpljenja kada je moj razvoj kao trenera u pitanju. Igranje i treniranje u Zvezdi su dve potuno drugačije stvari, neuporedive. Odgovornost je velika, ali ja sam od samog početka koračao nekim normalnim putem - edukovao sam se, sticao znanja obilazivši i neke strane klubove, potom sam završio za licencu, i smatram da sam, uz neku moju bivšu karijeru, uradio sve što je trebalo da se spremim za ovaj posao. I jesam spreman, i pored velike odgovornosti ne osećam strah, sve ide sve kako bi trebalo - otkrio je svoja razmišljanja Ognjenović, i dodao:
- Ideja Dragana Mladenovića bila je da počnem da radim sa Konstantinom Đurićem, trenerom koji ima iskustva u radu sa mlađim kategorijama. Ako mi je nešto falilo, to je svakako iskustvo, i tu se rodila ideja da postanem pomoćni trener. Jesam bio zainteresovan baš za omladince jer, da budem iskren, nisam siguran koliko bih uspešno mogao da radim sa izuzetno mladim dečacima.
Generacija 1998. koju je Perica Ognjenović preuzeo, prethodne godine u kadetskoj ligi nije ostvarila značajan uspeh, i prema nekim ranijim analizama, „od generacije 1998 su u to vreme mnogi digli ruke“, kako je svojevremeno konstatovao i sam direktor Omladinske škole.
- Ne dajem nikome za pravo da gleda na te momke sa potcenjivanjem. Ne slažem se sa analizom da generacija 1998 nema kvalitet. Dobri su momci, radni, i imaju pravo da se nadaju prvom mestu. Oni se ne takmiče protiv vršnjaka, već protiv godinu dana starijih momaka. Ko se malo ozbiljnije bavi fudbalom, zna šta u tom uzrastu znači godinu dana razlike, pogotovo kada igrate protiv ekipa kod kojih su svi igrači stariji godinu dana - Osmatra Ognjenović.
Za kraj, Perica Ognjenović je izrazio nadu da i Omladinsku školu Crvene zvezde čekaju neka bolja vremena, odnosno bolji uslovi za rad.
- Želim da pohvalim moje momke, mislim da su to deca koja su jako predana. Zaista se nadam i voleo bih da u dogledno vreme steknemo malo bolje uslove da mi, koji imamo neko predznanje, možemo toj deci da ga mnogo kvalitetnije prenesemo. Kada uzmemo u obzir uslove u kojima deca rade, mislim da su sama deca odlična - zaključio je Ognjenović.
Direktor Omladinske škole, Dragan Mladenović, u više navrata je isticao da je za mlađe generacije najbitniji rad u sistemu koji se implementira u Omladinsku školu, i da rezultat nije glavno merilo uspeha.
- U potpunosti se slažem sa direktorom da rezultat nije primaran. Međutim, lično, smatram da već kod generacije omladinaca ukoliko se pravilno radi, rezultat mora da dođe. To se ne odnosi na mlađe generacije, kadete, mlađe kadete itd. jer kod mlađih treba raditi na lansiranju tih igrača i rezultat nije primaran. Omladinci su momci koji su već spremljeni za prvi tim, i slažem se sa direktorom da je svaki sistem bolji od nekog rada koji nije planiran, i mislim da se po tom pitanju u Omladinskoj školi i radi. Generacija omladinaca je specifična po tome što rezultat dođe sam po sebi, i mislim da u tom uzrastu već treba da stiču pobednički mentalitet, jer kod omladinaca dolazite u spregu gde vi maltene radite po programu prvog tima - jasan je Ognjenović.
Sezona nije počela pobednički, i pojavila se bojazan da će se ponoviti prethodna. Strah, međutim, nisu osećali treneri, što je, ispostaviće se, bilo od velike važnosti.
- Postojao je problem jer su deca imala neku sumnju u sebe. Na polovini jeseni, kad je rad počeo da daje rezultate, momci su shvatili da mogu. Čak i neke utakmice koje su se završile nerešeno, nije trebalo tako da se završe. Mi smo imali nekolicinu mečeva kada smo mnogo šansi promašili. Možemo reći da nam je utakmica sa Partizanom (3:1) povratila veru, i posle toga je sve išlo relativno glatko, pobeđivali smo. Poraz od Vojvodine u završnici polusezone je možda iznenađenje na prvi pogled, ali morate da znate da Crvena zvezda igra sa decom koja su 98. godište. Vojvodina ima jednog igrača, nemojte me držati za reč, na klupi, koji je 98, a svi ostali su 97. I utakmica je bila takva, mi promašimo šansu, oni pogode. Rezultat nije realan, nerešen rezultat bi verovatno bio najrealniji, ali to su mladi momci i to se dešava. Nemamo preterane zamerke na igru - rekao je Ognjenović, koji smatra da će i druga polovina sezone doneti dodatne pomake.
