Goran Stanković o ljudima koji su bili inspiracija za lik Danice i Borisa u "Sablji": Novinarka i inspektor kao refleksija srpskog društva

Na Prvom programu RTS-a, u nedelju, 24. novembra, završeno je emitovanje serije "Sablja", koja je propraćena s velikom pažnjom.

Režiserski duo Goran Stanković i Vladimir Tagić, zajedno sa scenaristkinjom Majom Pelević, kreirao je slojevitu rekonstrukciju perioda od 2000. do 2003. godine, osvetljavajući tragični atentat na premijera Zorana Đinđića i događaje koji su usledili. 

U intervjuu za portal Srbija Danas Goran Stanković, jedan od autora ovog TV ostvarenja, otkriva kako je tim pristupio ovom kompleksnom zadatku, balansirajući faktografiju i umetničku slobodu. 

Njegova vizija ne samo da oživljava ključne trenutke novije srpske istorije, već otvara pitanja o odgovornosti društva, ulozi medija i političkoj pozadini događaja. 

Režiser govori o izazovima stvaranja autentičnih likova i atmosfere, istovremeno razmatrajući značaj ove serije u domaćoj produkciji i njen potencijal da podstakne širu društvenu debatu.  

Kako ste pristupili obradi tako osetljive teme kao što je atentat na Zorana Đinđića i akcija "Sablja"? 

- Poziv da se pozabavimo temom Zorana Đinđića je došao od RTS-a, nakon naše prve autorske serije "Jutro će promeniti sve". Vladimir Tagić i ja smo se odazvali tom pozivu jer je taj događaj na nas ostavio jako dubok trag, jer tada kao mladi ljudi koji tek počinju da dobijaju političku svest smo se zatekli u sred jednog od prelomnih događaja u našoj skorijoj istoriji. Zoran Đinđić je predstavljao osobu koja je sa jako puno energije, sposobnosti i pragmatizma započela jako važne reforme u svim porama našeg društva. Međutim njegova brzina i odlučnost je mnogima bila prevelika pretnja. Njegova smrt i sve ono što okružuje taj događaj nam pruža uvid u disfunkciju jednog sistema sa kojim i dan danas nije raščišćeno. Znali smo da će reakcije na seriju biti ekstremne, ostrašćene i da će seriju kritikovati bez obzira koliko ona kvalitetna bila. Zbog toga nismo sebi smeli da dozvolimo nikakvu grešku, i svaku odluku koju smo doneli, morali smo mnogo puta da preispitamo. Naša namera je bila da ispričamo onu verziju događaja, za koju postoje jasni dokazi i da na nju nadogradimo našu metaforu društva u kojem se nalazimo. 

Koji su bili glavni izazovi u balansiranju faktografije i umetničke slobode? 

- Posle našeg dugogodišnjeg bavljenja ovom temom i uranjanja u mnoge knjige koje su napisane na tu temu, zatim dokumentarce, potom policijske dokumente i sudska svedočenja, nije za nas bilo dileme oko toga ko je izvršio sam čin ubistva premijera. Ono što je ostalo nerazjašnjeno i u samom istražnom postupku jeste politička pozadina tog ubistva, a da mi tvrdimo nešto konkretno tim povodom bez jasnih dokaza bi bilo dosta neodgovorno sa naše strane. Međutim, u seriji se nagoveštava u kom pravcu ta vrsta pozadine može da se potraži. Kada god bismo u toku stvaranja serije koja je dramska struktura, morali radi dramskih zakonitosti da se udajlimo od onoga što je faktografija i činjenično stanje mi smo koristili naše fiktivne junake upravo da ne bismo krivotvorili istinu. Dakle, to je bila jedina zakonistost kojom smo se vodili. 

Koliko su stvarni događaji i likovi uticali na kreiranje priče i likova, posebno Danice Mandić i Borisa? 

- Oba ova lika su definitivno inspirisani ljudima iz našeg okruženja, naravno okolnosti koje se dogode ovim likovima u seriji su ekstremne, samim tim ne možemo ove likove pripisati nijednoj stvarnoj ličnosti, ali njihove osobine možemo. Danica je neko ko uprkos svemu što joj se desilo i dalje nastavlja da veruje i to da se vredi boriti za ovo društvo i za sve nas. Dok Boris sa druge strane je osoba koja shvata da ustvari jedino za šta se vredi boriti danas je sopstveni interes. Pa treba samo biti hrabar i priznati koji od ova dva lika je sličniji nama samima. 

Da li je tačno ono što se u javnosti pretpostavlja da ste u kreiranju fiktivnih likova poput Uroša i Mrava zapravo u njima dvojici spojili nekoliko aktera iz tog vremena? 

- Tako je, to je upravo ono o čemu sam malopre pričao, da ne bismo krivotvorili istinu i pojedine ljude stavljali u situacije u kojima se oni nisu nalazili, mi smo kreirali fiktivne junake koji su ponekad spoj nekoliko stvarnih ličnosti. 

Šta Vas je inspirisalo da u fokus stavite mladu novinarku i njenu potragu za istinom? 

- Pa inspirisala nas je uloga medija i tada a i dan danas. Odgovornost koju mediji imaju ne sme biti zanemarena. Uticaj koji mediji vrše na javnost je ogroman. Medijska hajka koja je vršena na Zorana Đinđića pred njegovu smrt je naravno imala udela u njegovom ubistvu. Zato je bilo važno da jedan segment naše priče se pozabavi tim aspektom. 

Kako ste se pripremali za prikazivanje političke i društvene atmosfere Srbije iz tog perioda? 

- Imali smo tada 18 godina, tako da imamo sećanja iz tog vremena, a podsetili smo se naravno kroz dokumentarne serijale, pogotovo serijale "Insajdera" koji na jako ozbiljan način izučava slučaj atentata na premijera. Zatim smo čitali novine iz tog perioda, gledali slike i razgovarali sa ljudima koji su tada bili aktivni u medijima, politici i policiji. 

Da li ste se konsultovali s ljudima koji su direktno ili indirektno bili povezani sa atentatom ili akcijom "Sablja"? 

- Jesmo, ali smo se najviše fokusirali na razgovore sa ljudima koji su vodili policijsku akciju "Sablja". To su ljudi koji raspolažu činjenicama i dokazima. Oni nemaju agendu da politički ospore razne svoje protivnike i ne vode neku svoju bitku iz revanšizma.  

Kako ste odabrali glumačku ekipu i koje kvalitete su vam bile presudne za uloge? 

- Naravno za glumce koji tumače stvarne ličnosti smo se trudili da imaju fizičke sličnosti sa ljudima koje igraju, ali to nije bilo presudno, već pitanje da li će uspeti verodostojno da prenesu suštinu tih ljudi. Pre svega smo birali glumce i glumice u čiji talent verujemo i koji imaju poverenja u nas da ih kroz ovaj proces vodimo. 

Šta je za vas najvažnija poruka koju serija treba da prenese gledocima? 

- Serija sa svojim krajem nagoveštava da je borba za istinu i pravdu teška, ali neophodna. Da je to naša dužnost. Takođe nam oslikava kako ljudi koji pristaju da budu deo koruptivnog sistema možda budu nagrađeni spolja, ali iznutra trunu, jer znaju šta su uradili da bi dotle stigli.  

Serija je već osvojila priznanja na festivalima kao što je Cannesseries. Kako tumačite uspeh na međunarodnoj sceni? 

- Svi smo jako srećni da smo uspeli da napravimo seriju koja svojim produkcijskim kvalitetom može da parira svim evropskim serijama. To govori činjenica da je već sada prodata u 15 zemalja. Takođe smo napravili sadržaj koji pored jako kompleksne strukture može da se prati kao napeti politički triler. 

Koliko je značajno što je RTS odlučio da odloži premijeru kako bi serija mogla da učestvuje na festivalima? 

- RTS je doneo odluku o odlaganju, koja se ispostavilo da je podigla interesovanje publike za celu seriju. 

Šta je najveći doprinos serije "Sablja" domaćoj televizijskoj produkciji, prema vašem mišljenju? 

- Mislim da je prerano da se o tome priča. Uvek je vreme najbolji pokazatelj. 

Kako ste postigli autentičnost u rekonstrukciji ključnih događaja, poput atentata na premijera? 

- Za jako puno lokacija je bilo važno da budu autentične, atentat je jedna od ključnih scena u seriji i bilo je neophodno da se snimi ispred zgrade Vlade. Da bismo snimili tu scenu, bilo je potrebno da se zaustavi saobraćaj u Nemanjinoj ulici, zato se snimanje obavilo u nedelju ujutru u ranim časovima. Takođe smo snimali u Gepratovoj 14, odakle je pucano na premijera. Za svaki izlazak u eksterijer i snimanje po ulicama Beograda je bilo potrebno da tu ulicu zatvorimo, zatim sve automobile sklonimo, parkiramo naše automobile koje odgovaraju epohi, zamenimo im registarske tablice. Tako da je bilo jako puno izazova tokom snimanja, koji su se odvijale iza kamere. 

Da li smatrate da serija može da podstakne širu javnu debatu o tom periodu u srpskoj istoriji? 

- Mi se nadamo, to i jeste ideja sa serijom, da podstakne priču pre svega o Zoranu, njegovim zaslugama, a onda i svemu onome što se tada dešavalo. 

Šta možete otkriti o reakcijama publike i kritike na regionalnim premijerama, poput one na Sarajevo Film Festivalu? 

- Možemo da otkrijemo da su i ljudi u našem regionu bili jako pogođeni tim dešavanjima i da je Zoran kao političar imao jako puno uticaja na njih, kao i da je sam atentat imao veliki odraz na njihovu politiku. 

Da li vam se tokom emitovanja serije na RTS javio neko od aktera tog vremena sa negativnom ili pozitivnom kritikom? 

- Nisu se toliko nama javljali koliko su se eksponirali u javnosti. Nažalost mnogi od aktera tog vremena traže svoje mesto u seriji i najčešće na osnovu toga koliko su zastupljeni donose svoje stavove o njoj, i ne shvataju da je priča o Zoranu ipak puno veća od njih.