PESME DOBRICE ERIĆA: "Poljubac je najdivnije čudo što ti se desiti može"

Dobrica Erić je srpski književnik, pesnik, pozni i dramski pisac. Prvu zbirku pesama objavio je 1959. a do danas više od stotinu knjiga poezije, proze, antologija, slikovnica…

Dela su mu prodata u tiražu od milion primeraka. Dosta ih je prevedeno na svetske jezike. Pesme su mu ušle u čitanke, antologije, školske lektire. Za mnoge su kompozitori napisali muziku.

Ovo su citati iz poezije ovog vrhunskog pesnika:

• Ja tugujem i šta je tu smešno? Zaljubih se, prvo, pa pogrešno! Nije meni što mi duša pati, već što ona neće da me shvati. 
• Maslačak bi pred njom klek'o! Kad se ona poljem šeta. Ja sve strepim da je neko ne ubere mesto cveta!
• Kriv sam tvrdoglavac, što sam pravoslavac i svetosavac, i što ne verujem u sveti zločin i oproštaj greha!
• Koliki li je prešao put taj gutljaj meda, ta čista krvca, od srca zemlje do mog srca?
• Svoj sjaj i cvrkut te ptice bele, prospu po mojoj kosi k'o svice, pa svu noć sanjam žarke predele, zlatnu jabuku i paunice...
• Ruke što su vazdan milovale gvožde, sad na njenim vrelim bedrima vijore. Ratar ljubi tako ko da mulja grožde. Ratar grli ženu ko da njivu ore.
• I zalud će mi trave bajati i suncokreti na koje ličim. Svi kada zađu, ti ćeš stajati, u krugu što se ne briše ničim.
• Rulje bivših ljudi, ubica i golja, čopori robota i drugih monstruma, palacaju na tvoje voćnjake i polja i na moju belu kuću pored druma, oko koje kao najlepše odive, cvetaju lipe, jabuke i šljive.
• Plači, voljena zemljo, oljagana i sama. Suze su tvoje davno ušle u pesmarice. Još nisi sve dečje kosti ni povadila iz jama, a već ti opet bacaju decu u jame bezdanice.
• Pesnik se nikad sasvim ne budi. On uvek nešto prede i plete. Pesnik je spolja ko i svi ljudi, a iznutra - pravo pravcato dete.
• Kokajte se, kokice, koga volim, doći će. Doneće mi lončiće i srebrne zvončiće!
• Kućica tesna, kandilo nesna i oči pune tihog blistanja. Dva bleda lica i ljubičica u pozlaćenom ramu svitanja.