ПЕСМЕ ДОБРИЦЕ ЕРИЋА: "Пољубац је најдивније чудо што ти се десити може"

Добрица Ерић је српски књижевник, песник, позни и драмски писац. Прву збирку песама објавио је 1959. а до данас више од стотину књига поезије, прозе, антологија, сликовница…

Дела су му продата у тиражу од милион примерака. Доста их је преведено на светске језике. Песме су му ушле у читанке, антологије, школске лектире. За многе су композитори написали музику.

Ово су цитати из поезије овог врхунског песника:

• Ја тугујем и шта је ту смешно? Заљубих се, прво, па погрешно! Није мени што ми душа пати, већ што она неће да ме схвати. 
• Маслачак би пред њом клек'о! Кад се она пољем шета. Ја све стрепим да је неко не убере место цвета!
• Крив сам тврдоглавац, што сам православац и светосавац, и што не верујем у свети злочин и опроштај греха!
• Колики ли је прешао пут тај гутљај меда, та чиста крвца, од срца земље до мог срца?
• Свој сјај и цвркут те птице беле, проспу по мојој коси к'о свице, па сву ноћ сањам жарке пределе, златну јабуку и паунице...
• Руке што су ваздан миловале гвожде, сад на њеним врелим бедрима вијоре. Ратар љуби тако ко да муља грожде. Ратар грли жену ко да њиву оре.
• И залуд ће ми траве бајати и сунцокрети на које личим. Сви када зађу, ти ћеш стајати, у кругу што се не брише ничим.
• Руље бивших људи, убица и гоља, чопори робота и других монструма, палацају на твоје воћњаке и поља и на моју белу кућу поред друма, око које као најлепше одиве, цветају липе, јабуке и шљиве.
• Плачи, вољена земљо, ољагана и сама. Сузе су твоје давно ушле у песмарице. Још ниси све дечје кости ни повадила из јама, а већ ти опет бацају децу у јаме безданице.
• Песник се никад сасвим не буди. Он увек нешто преде и плете. Песник је споља ко и сви људи, а изнутра - право правцато дете.
• Кокајте се, кокице, кога волим, доћи ће. Донеће ми лончиће и сребрне звончиће!
• Кућица тесна, кандило несна и очи пуне тихог блистања. Два бледа лица и љубичица у позлаћеном раму свитања.