Збирка Алжирске револуције отворена у Музеју књиге и путовања
У Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат свечано је отворена Збирка Алжирске револуције пред препуном свечаном салом уз арапске нумере које је извела кантауторка Милица Миловић, сахарске урме и друга алжирска послужења.
На отварању су говорили амбасадор Фатех Мархаз, почасни председник Адлигата Виктор Лазић и председник Друштва пријатеља Алжира Марко Јелић. Догађају је присуствовао велики број амбасадора афричких земаља као и представници српског Министарства иностраних послова али и деца и унуци некадашњих бораца који су остали у Србији.
„Револуција почиње када људи више не прихватају незадовољство као нормално стање, рекао је славни руски песник Владимир Мајаковски. Зато Алжирци прослављају почетак револуције и своје антиколонијалне борбе 1. новембра 1954, више него завршетак, јер најтеже је усудити се, започети борбу против упорног непријатеља наоружаног до зуба. Колико је борба била страшна сведочи број жртава – око милион и по Алжираца платило је главом данашњу слободу своје деце и унука. Алжирски отпор колонијализму постао је симбол слободе целог човечанства, уткан у данашњи идентитет сваког Алжирца“, изјавио је почасни председник Адлигата Виктор Лазић.
Овом приликом приказана је и изложба о Алжирској револуцији чији су аутори Виктор Лазић и Марко Јелић.
Амбасадор Алжира у Србији господин Фатах Махраз свечано је отворио Збирку и истакао да је Алжир и даље посвећен идеалима и принципима на којима се заснивала алжирска борба.
„То су правда, слобода и суверенитет и ми настављамо да пружамо снажну подршку и солидарност са народима који се боре за своју слободу, самоопредељење и независност“.
На изложби су приказани и лични предмети двојице учесника Алжирске револуције – борца Јусефу Фершишију (1936-2000) који је после службовања у побуњеничком покрету послат на студије у Београд, где је и остао до краја живота као и предмети Милоја Поповића Каваје (1939-2012) дипломате, књижевника, директора Сава центра, аутора стихова „Марша на Дрину“ који је добровољно отишао у Алжир усред рата да помаже на обнављању школе у месту Сакијет Сиди Јусеф коју су бомбардовали Французи, о чему је написао и књигу.
Приказан је и вредан дар министра Регибе – традиционално алжирско уметничко дело, слика на плочицама која приказује Медину, стари део престонице Алжира који је већим делом уништен током борби за ослобођење.
Више десетина књига штампаних у илегалним побуњеничким штампаријама, као и друга грађа о револуцији, укључујући ретке поштанске марке из тог доба, нарочито су драгоцено сведочанство о једном тешком времену и праведној борби. Збирку обухвата и значајна дигитална збирка чланака из српских новина и збирка фотографија снимљених у Алжиру из доба револуције и током посета Виктора Лазића местима значајним за алжирску револуцију.
„Иницијатива за настанак ове збирке догодила се током моје посете Алжиру пре тачно годину дана. Признајем, нисам био свестан колико је борба алжирског народа била тешка, страшна, упорна, колико је постала симбол слободе целог човечанства, колико је уткана у данашњи идентитет сваког Алжирца. Гледао у очи хиљадама бораца на фотографијама које се налазе у музејима, на трговима и споменицима погинулима. Ужасавале су ме слике безумних мучења али највише ме је изненадила прича о једном камену. Наиме, француски генерал који је извршио страшне злочине над невиним становништвом, стао је у хлад испод једне стене. Огроман камен се одвалио и – убио га на лицу места! 'Чак и природа се подигла против неправде, чак и природа се дигла на устанак заједно са нама', говорили су Алжирци. Огорчени Французи одлучили су да докажу да су моћнији и од Бога и од природе. Побуњенички камен су оковали у букагије и спровели као заробљеника у центар локалног града. Када су Алжирци ослободили своју земљу, морали су окове да скидају чак и са свог камења… Тај свети камен сада је у подножју величанственог Музеја мученика у граду Алжиру и ја сам имао прилике да му се лично, слободном, поклоним. 'Да је човечанство одувек било разумно, историја не би била дугачка хроника глупости и злочина', написао је Шопенхауер. Алжирска револуција најсликовитије говори колико је француска сила била неразумна, а неразумност су пратили злочини па и – глупости“, испричао је током отварања Збирке Виктор Лазић.
Југославија је значајно помогла Алжирску револуцију. Наша држава је алжирским борцима слала оружје и докторе, њихови револуционари школовани су у Београду, а подржали смо их чак и сопственом крвљу - педесет хиљада јединица добровољне крви послато је из Југославије за Алжир у најтежим данима.
