Zbirka Alžirske revolucije otvorena u Muzeju knjige i putovanja
U Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat svečano je otvorena Zbirka Alžirske revolucije pred prepunom svečanom salom uz arapske numere koje je izvela kantautorka Milica Milović, saharske urme i druga alžirska posluženja.
Na otvaranju su govorili ambasador Fateh Marhaz, počasni predsednik Adligata Viktor Lazić i predsednik Društva prijatelja Alžira Marko Jelić. Događaju je prisustvovao veliki broj ambasadora afričkih zemalja kao i predstavnici srpskog Ministarstva inostranih poslova ali i deca i unuci nekadašnjih boraca koji su ostali u Srbiji.
„Revolucija počinje kada ljudi više ne prihvataju nezadovoljstvo kao normalno stanje, rekao je slavni ruski pesnik Vladimir Majakovski. Zato Alžirci proslavljaju početak revolucije i svoje antikolonijalne borbe 1. novembra 1954, više nego završetak, jer najteže je usuditi se, započeti borbu protiv upornog neprijatelja naoružanog do zuba. Koliko je borba bila strašna svedoči broj žrtava – oko milion i po Alžiraca platilo je glavom današnju slobodu svoje dece i unuka. Alžirski otpor kolonijalizmu postao je simbol slobode celog čovečanstva, utkan u današnji identitet svakog Alžirca“, izjavio je počasni predsednik Adligata Viktor Lazić.
Ovom prilikom prikazana je i izložba o Alžirskoj revoluciji čiji su autori Viktor Lazić i Marko Jelić.
Ambasador Alžira u Srbiji gospodin Fatah Mahraz svečano je otvorio Zbirku i istakao da je Alžir i dalje posvećen idealima i principima na kojima se zasnivala alžirska borba.
„To su pravda, sloboda i suverenitet i mi nastavljamo da pružamo snažnu podršku i solidarnost sa narodima koji se bore za svoju slobodu, samoopredeljenje i nezavisnost“.
Na izložbi su prikazani i lični predmeti dvojice učesnika Alžirske revolucije – borca Jusefu Feršišiju (1936-2000) koji je posle službovanja u pobunjeničkom pokretu poslat na studije u Beograd, gde je i ostao do kraja života kao i predmeti Miloja Popovića Kavaje (1939-2012) diplomate, književnika, direktora Sava centra, autora stihova „Marša na Drinu“ koji je dobrovoljno otišao u Alžir usred rata da pomaže na obnavljanju škole u mestu Sakijet Sidi Jusef koju su bombardovali Francuzi, o čemu je napisao i knjigu.
Prikazan je i vredan dar ministra Regibe – tradicionalno alžirsko umetničko delo, slika na pločicama koja prikazuje Medinu, stari deo prestonice Alžira koji je većim delom uništen tokom borbi za oslobođenje.
Više desetina knjiga štampanih u ilegalnim pobunjeničkim štamparijama, kao i druga građa o revoluciji, uključujući retke poštanske marke iz tog doba, naročito su dragoceno svedočanstvo o jednom teškom vremenu i pravednoj borbi. Zbirku obuhvata i značajna digitalna zbirka članaka iz srpskih novina i zbirka fotografija snimljenih u Alžiru iz doba revolucije i tokom poseta Viktora Lazića mestima značajnim za alžirsku revoluciju.
„Inicijativa za nastanak ove zbirke dogodila se tokom moje posete Alžiru pre tačno godinu dana. Priznajem, nisam bio svestan koliko je borba alžirskog naroda bila teška, strašna, uporna, koliko je postala simbol slobode celog čovečanstva, koliko je utkana u današnji identitet svakog Alžirca. Gledao u oči hiljadama boraca na fotografijama koje se nalaze u muzejima, na trgovima i spomenicima poginulima. Užasavale su me slike bezumnih mučenja ali najviše me je iznenadila priča o jednom kamenu. Naime, francuski general koji je izvršio strašne zločine nad nevinim stanovništvom, stao je u hlad ispod jedne stene. Ogroman kamen se odvalio i – ubio ga na licu mesta! 'Čak i priroda se podigla protiv nepravde, čak i priroda se digla na ustanak zajedno sa nama', govorili su Alžirci. Ogorčeni Francuzi odlučili su da dokažu da su moćniji i od Boga i od prirode. Pobunjenički kamen su okovali u bukagije i sproveli kao zarobljenika u centar lokalnog grada. Kada su Alžirci oslobodili svoju zemlju, morali su okove da skidaju čak i sa svog kamenja… Taj sveti kamen sada je u podnožju veličanstvenog Muzeja mučenika u gradu Alžiru i ja sam imao prilike da mu se lično, slobodnom, poklonim. 'Da je čovečanstvo oduvek bilo razumno, istorija ne bi bila dugačka hronika gluposti i zločina', napisao je Šopenhauer. Alžirska revolucija najslikovitije govori koliko je francuska sila bila nerazumna, a nerazumnost su pratili zločini pa i – gluposti“, ispričao je tokom otvaranja Zbirke Viktor Lazić.
Jugoslavija je značajno pomogla Alžirsku revoluciju. Naša država je alžirskim borcima slala oružje i doktore, njihovi revolucionari školovani su u Beogradu, a podržali smo ih čak i sopstvenom krvlju - pedeset hiljada jedinica dobrovoljne krvi poslato je iz Jugoslavije za Alžir u najtežim danima.
