Pet najveštačkijih od svih veštačkih jezika

Jezici su komplikovana stvar. Postoje sve te stvarčice poput konjugacija i pluskvamperfekta i takvih čuda koje mogu da zeznu sve. Previše je to detalja o kojima čovek treba da razmišlja. Zapravo, uprkos trudu profesora i onih dosadnih gramatičkih naci-ljudi (kojih svuda ima), većina kroz život prolazi bez preteranog poznavanja tih jezičkih sitnica i umesto toga pričaju i pišu tako da se sporazumeju, a ne da budu gramatički ispravni.

Međutim, postoje ljudi kojima je gramatika jasna (čak i zanimljiva, ako možete da verujete) i oni ne da su sposobni da naprave dijagrame da nam objasne jezička pravila, već su u stanju i da smisle nove novcate jezike, kako bi još više zbunili ovaj sluđeni svet.

Mi vam predstavljamo listu pet najpoznatijih veštački stvorenih jezika.

Elviš

Iako za Tolkina znamo najviše kao tvorca čuvene trilogije, on je bio filolog, a posebno su ga zanimali istorija, književnost i lingvistika. Tolkin je verovao da je možda najvažniji faktor za razvoj jezika – kultura i istorija ljudi koji ga govore. To verovanje dovelo ga je ne samo do stvaranja novog jezika, nego i do kreiranja fiktivne istorije ljudi koji bi ga govorili. Jezik po nazivu kvenja prvi je iz cele porodice jezika koju mi sad zovemo elviš. Tolkin je godinama radio na izmišljenim jezicima, onako zagriženo kako bismo svi mi radili bilo šta drugo, samo ne to.

Razvio je izvorni pra-jezik i ćerke jezike, popunio je i kompleksne rečnike koji su se menjali tokom fiktivnih razdoblja o kojima je pisao. Ovaj neviđeni štreberluk isplatio se delimično kad je napokon napisao "Gospodara prstenova", jer je do tada već imao stvoren ogroman svet sa bogatom istorijom u koji je mogao da smesti radnju knjige. Veći deo same istorije završio je u "Silmarilionu".

Ukratko, nećemo mnogo preterati ako kažemo da je jedno od najvećih dela fantastike doživelo uspeh zahvaljujući Tolkinovom štreberskom poslu!

Esperanto

Činjenica da je svet pun ljudi koji govore potpuno različitim jezicima jednako uzrokuje konfuzije, ali i smehotresne anegdote koje nam prepričavaju ljudi koji su putovali po Aziji. Kasnih 1800-ih godina, posle neke prilično sulude sedmice provedene u Aziji, čovek po imenu Ludvik Lazar Zamenhof (poljski lekar) shvatio je da jedan jedini jezik koji bi bio direktan i kulturno neutralan mogao da posluži kao "ničija zemlja" govornicima širom sveta.

Taj jezik olakšao bi sporazumevanje stranaca i pomogao bi da se širi mir po planeti. Jezik koji je izmislio nazvao je esperanto i to je i dan-danas veštački jezik koji se govori najšire moguće... Po nekim procenama, govori ga od nekoliko stotina hiljada do dva miliona ljudi, najviše u Evropi i Istočnoj Aziji, što znači da već sad postoji dovoljno ljudi kojima je esperanto maternji da bi mogli da zasnuju kulturu i stvore originalna dela – knjige, poeziju, muziku...

Ipak, to je najpre pomoćni jezik koji služi ljudima kao drugi jezik; malo je ljudi koji ga stavljaju na prvo mesto jezika koje govore. Verovatno ćete primetiti i da većina vas ne govori esperanto, kao i da je svet i dalje ispunjen nerazumevanjem i nemirima. Iako je nekoliko miliona impresivna brojka, to je još prilično daleko od prideva "univerzalan", što pomalo ukazuje na manu same ideje stvaranja pomoćnih jezika. Razlog većine ljudi da nauče nov jezik jeste činjenica da moraju da komuniciraju sa nekim ko taj jezik govori ili piše.

Ako vaša kompanija otvara sedište u Japanu ili Evropi ili gde god, verovatno ćete morati da naučite japanski ili neki evropski ili koji god jezik. No, ako morate da komunicirate sa nekim ko govori esperanto, nećete imati problema, jer jednostavno možete govoriti njihovim "stvarnim" jezikom. Postoje dokazi, uzgred budi rečeno, da ljudi koji nauče esperanto, postaju sposobni da nauče još mnogo stranih jezika, pa za ljubitelje filologije to deluje kao mali napor vredan truda.

Naravno, iako je izmišljen esperanto, ulogu globalnog jezika malo po malo preuzima engleski jezik i to najviše zbog interneta. Tako da, ako primetite da u svetu postoji sve više nesporazuma i nemira, moguće je da je za to kriv baš engleski.

Ložban

Slično esperantu, ložban je veštački stvoren jezik čiji je cilj bio da stane na kraj dvosmislenosti. Većina prirodnih jezika puna je homonima (reči koje se isto pišu, a imaju drugačije značenje) i drugih dvosmislenih konstrukcija koje mogu biti teške za razumevanje. Ložban je dizajniran tako da ne omogućava dvosmislice što znači da, ako ste nekome na ložbanu obećali salatu, svi će razumeti šta ste rekli i niko se neće smejati. Pa, da.

Nećemo ulaziti u sve detalje, jer ni ne razumemo baš sve, rečnik i gramatika ovog jezika sprečavaju dvosmislenost; pravilno oformljena rečenica na ložbanu imaće jedno i samo jedno semantičko značenje. To bi se verovatno svidelo onim ljudima koji vole statistiku i tako te precizne stvari, ali kreativcima, piscima, ovakav jezik samo je dokaz da je baš dvosmislenost ono što čini jezik zabavnim i bogatim. Kompletne grane humora bave se isključivo presmešnim duplim značenjima.

Da budemo preciziniji, govornici ložbana pokušavaju da testiraju Sapir-Vorfovu hipotezu koja tvrdi da jezik i njegova tvorba imaju uticaja na to kako razmišljamo i kako vidimo svet oko nas. Jezik građen na logičkim principima koji minimalizuju dvosmislenost i konfuziju, ne bi vodio samo ka tačnijoj i bržoj komunikaciji i saradnji, već i ka bržem i tačnijem razmišljanju. Testiranje hipoteze o lingvističkoj relativnosti je kul ideja, ali da bi se to zaista ostvarilo potreban je mnogo veći broj druge generacije govornika ložbana, ljudi koji su odrasli u domovima u kojima se govorio ložban. To je teško ostvarivo jer nam tek predstoji da pronađemo hiljade ljudi koji će biti dovoljno blentavi da decenijama tako govore.

Zato je ložban danas postao hobi, vežba za razmišljanje, koju koristi možda 50-100 ljudi. Odlična je zamisao da se klinci igraju ložbanom umesto video-igricama, ali nešto nam govori da to baš i neće postati globalna zanimacija. Bar ne tako skoro.

Klingon

Klingonci su verovatno najpoznatija vanzemaljska rasa, zahvaljujući "Zvezdanim stazama", pamtimo ih po militarističkoj kulturi i surovosti u borbama. Na početku, u seriji, govorili su engleski, ali kada se neko dosetio da tvorcima da novac da snime film, oni su shvatili da to više tako ne može. Uložili su još "malo" truda i izmislili nov jezik. Zato su naterali glumca koji je igrao Skotija da snimi neke budalaštine i to su iskoristili.

Do snimanja trećeg dilma, Leonard Nimoj (reditelj) unajmio je Marka Orkanda, pravog lingvistu, da Skotijeve budalaštine pretvori u valjan jezik. Postojao je samo jedan uslov: šta god da smisli mora da se poklopi sa pokretima usana glumaca koji su već snimali scene na engleskom.

Lingvisti su odradili dobar posao i dok su snimljeni ostali filmovi i "Zvezdane staze: Sledeća generacija", klingon je bio kompletan jezik, sa rečnikom i gramatikom i sa svim živim. Isprva služio je samo za šou i scenariste, ipak – kada je objavljen rečnik, skoro kao šala, niko nije očekivao  da će publika poludeti za njim i da će gomila štrebera početi da govori klingonski.

Iako je većina njih znala tek po koju reč ili frazu, svakako ima njih nekoliko koji tečno govore. Glavni problem je to što je klingon dizajniran tako da zvuči vanzemaljski i nimalo nalik engleskom, a upravljan je gramatičkim pravilima koji su svojevrstan paprikaš raznih istočnjačkih jezika. Rečnik je, takođe, prilično ograničen i veći deo njega odnosi se na svemirske borbe, pa bi se jedna domaćica prilično loše sporazumela na pijaci govoreći klingonski.

Vojničev rukopis

Ovaj tajanstveni spis oslikan je biljkama i znacima zodijaka, a napisan je potpuno nepoznatim pismom. Nastao je u periodu između 1450. i 1520. godine. Predstavlja jedan od najpoznatijih izmišljenih jezika, čak i da su ispisane sve same budalaštine, što još niko nije razaznao. Vojničev rukopis pojavio se u jednoj privatnoj kolekciji početkom 20. veka.

Mnogi lingvisti i kriptografi pokušali su da razjasne ovaj jezik i uspeli su da otkriju jedno veliko ništa. Pomalo je nalik postojećim jezicima, ali uglavnom nije i pun je neobičnih karakteristika koje se ne pojavljuju nigde drugde. Najbolje nagađanja kažu da je posredi neka izvrnuta verzija nekog jezika, što je prihvatljivo ako izuzmemo činjenicu da ljudi tada i nisu bili baš dobri sa šiframa, ili da je prevara, što je takođe prihvatljivo ako zanemarimo to koliko zaista podseća na stvaran jezik. A ljudi tada nisu bili baš dobri u stvaranju lažnih jezika.