Peter Manuel - okrutni i pametni ubica
Osuđujući na smrt Pitera Tomasa Entonija Menuela, maja 1958. godine u Glazgovu, sudija lord Kameron je rekao: „Čovek može biti veoma okrutan a da ne bude i lud." Menuel, koji je hladnokrvno ubio devet ljudi, svakako je dokazao da je neverovatno okrutan. Međutim, može li duševno zdrav čovek birati žrtve nasumice, ubijati bez vidljivog razloga, pokušavati da iznudi novac čoveku kog je učinio udovcem i na kraju nuditi dokaze koji će ga odvesti na vešala?
Menuel sigurno nije bio budala. Na pola suđenja je otpustio svog advokata i vodio vlastitu odbranu tako dobro, da mu je na tome čestitao i sam lord Kameron. Koristilo mu je pravničko znanje stečeno za vreme čestih kazni zatvora zbog krađa, nedoličnog ponašanja, silovanja i nasilja. Ali, zaboravio je jednu važnu činjenicu: u Škotskoj se višestruki ubica kažnjava za svako ubistvo posebno. U Engleskoj bi ga, s druge strane, osudili samo za jedno od njih, iz razloga što bi dokazivanje drugih zločina moglo naškoditi korektnosti suda.
Menuelov zastrašujući dosije ubice sličan je dosijeima gangstera iz Čikaga i on bi se ponosio ovim poređenjem. U stvari, on je rođen u Americi. Roditelji su mu se doselili iz Škotske u Njujork 1920. godine, a Fiter se tu rodio 1927. Ekonomska kriza ih je prisilila da se vrate u Englesku, gde se njihov nesretni sin ubrzo našao u nevolji. Imao je tek 16 godina, a već je, po rečima jednog višeg policijskog oficira, za dečaka tih godina stekao najgori dosije koji je on ikada video. Januara 1956. godine, Menuel je tom dosijeu dodao i ubistvo.
Eni Nilends je imala samo 17 godina. Čekala je svog mladića u ulici 1st Kilbrajd, kad je upoznala Menuela. Imao je grub izgled „Tedi Boja" i ona je pristali da odu u obližnji kafe. Kad ju je docnije pratio kući, iznenada ju je oborio na zemlju, prebio na smrt i razbio lobanju komadom gvožđa. Policija je bila zbunjena napadom bez vidljivog povoda. Ispitali su sve sumnjive sa svoje evidencije, uključujući i Menuela, ali su njegovo ime precrtali. Menuel je imao dovoljno policijskih saslušanja u svom životu, tako da je znao tačno šta treba reći. U leto je Menuel, odmetnik bez razloga, odlučio da nabavi pištolj. Njegov kriminalni poriv je rastao. Ubio je jednom i hteo da nastavi.
Sa dva muškarca i ženom odlazi 16. septembra 1956. godine na pljačkaški izlet u bogataški kraj Haj Bernsajd, nekoliko milja južno od Glazgova. Opljačkali su jednu kuću i počeli da piju i da se vesele. Menuel je pokazao na kuću u susedstvu, ali su ostali bili poctiv druge provale. Menuel je otišao sam. Ušao je kroz prizemlje, popeo se na sprat i ugledao dve žene kako spavaju u krevetu. Otvorio je vrata druge spavaće sobe gde je spavala 16-godišnja Vivijen Vat. Bila je budna i uplašila se spazivši ga. Menuel je pritrčao, nokautirao je i svezao. Onda se vratio u drugu sobu. Gospođa Merion Vat, Vivijenina majka, poluinvalid, je još uvek spavala. Njena sestra gospođa Margaret Braun je takođe spavala. Menuel je izvukao pištolj i obe ubio iz blizine. Posle toga je otišao do Vivijen, koja se u međuvremenu osvestila i borila da se oslobodi veza. Pritišćući je grubo na krevet, pucao joj je u levo oko.
Manuelu su pri radu smetale spavaćice svih triju žena i on ih je skinuo, ali žene nije ni dirnuo. Stručnjaci su kasnije na svedočenju izjavljivali da se on seksualno zadovoljavao ubijanjem i da nije tražio fizički kontakt. Oko tri sata se pridružio svojim ortacima u prvoj kući, a oko pet su svi krenuli nazad u Glazgov. Ali, Menuelov pucanj nije na mestu usmrtio Vivijen. Telo joj je bilo još toplo kad je kućna posluga došla sledećeg jutra. Ako je to naknadno zadovoljilo Menuela, naredno otkriće je oduševilo njegov izopačeni um. Policija je uhapsila muža gospođe Vat, Vilijema, i optužila ga sva tri ubistva. Gospodin Vat, po zanimanju pekar, se nalazio u hotelu u Lokdžilfildu, Argil, udaljenom 80 milja, te noći kada se desilo ubistvo. Svedoci su ga tu videli od ponoći do osam ujutro. Međutim, policija je dokazivala kako je moguće da se odvezao kući i vratio za tih osam sati. Imali su i svedoke koji su se kleli da su videli gospodina Vata u kolima na trajektu Refru u tri sata.
Nesrećni čovek je proveo dva meseca u zatvoru pre nego što je oslobođen. Policija ipak nije našla motiv zbog čega bi solidan suprug, voljeni otac, pobio svoju srećnu porodicu. No, nevolje gospodina Vata nisu bile gotove, jer je Piter Menuel pokušao da ucenjuje novcem ojađenog čoveka. Prvo je Vatovom advokatu rekao da može za novac da kaže ko je ubica iz Bernsajda. Onda je sreo gospodina Vata i ponudio mu da će otkloniti sumnje jedino ako ga ubije, a sve predstavi kao samoubistvo. To bi koštalo samo 120 funti. Pekar je odbio.
Menuel se igrao vatrom, ali je na čudesan način ostajao neotkriven. Nastavio je da ubija. Ušao je 8. decembra 1957. godine u voz za Njukastl, južno od granice. Tu je uzeo taksi i naredio vozaču Sidniju Danu da vozi od napuštene močvare, blizu Edmondbirsa, gde ga je ubio. Odmah posle Božića, upoznao je 17-godišnju Izabelu Kuk na periferiji Glazgova, oborio je na livadi, pocepao joj haljinu i zadavio je. A onda je devojku, koju nikada pre toga nije video, zakopao u plitak grob.
Dok je cela Škotska slavila Novu 1958. godinu, Menuel je provalio u bungalov Pitera Smarta u Glazgovu. Našao je 25 funti u novčaniku i mogao je da ode neopaženo, jer gospodin Smart, njegova supruga Doris i njihov sin Majki nisu ništa čuli. Umesto toga, Menuel je ušao u njihovu spavaću sobu i ubio sve troje. Potom je hladnokrvno nahranio mačku konzervom lososa. Ipak, na kraju je napravio grešku. Bio je pod stalnom prismotrom posle svakog većeg zločina i primećen je da protura nekakve nove plave novčanice od 5 funti, one iste kakve je Piter Smart podigao iz banke pred smrt. Pretresli su kuću u kojoj je Menuel stanovao sa ocem i kada su pronašli alat za obijanje, policajci su uhapsili obojicu. Menuel je onda dao izjavu na osnovu koje mu je otac oslobođen. Tada im je bezosećajno i detaljno ispričao o svojim ubistvima. Hladnokrvno priznanje je zapanjilo policajce koji su izjavili da je, dok ih je vodio ka grobu Izabel Kuk, gotovo sa olakšanjem na srcu rekao: „To je to mesto. U stvari, mislim da sada stojimo na njoj."
Menuel je želeo da bude u centru pažnje, čeznući da ga se boje kao velikog čoveka. Međutim, ni policija ni sud nisu imali strahopoštovanje pred njegovim podvizima. Nakon saslušanja 250 svedoka i tročasovnog Menuelovog govora, sud ga je osudio za sedam od ukupno osam ubistava za koje je bio optužen. Ubistvo u Njukastlu je bilo van nadležnosti škotskog suda, a ubistvo Eni Nilends nije utvrđeno zbog nedostatka dokaza. Piter Menuel, posebno okrutan i nemilosrdan ubica, je obešen 11. jula 1958. godine u Barlini zatvoru u Glazgovu.
Pročitajte i:
PRAVDA JE SPORA ALI DOSTIŽNA: Serijski ubica osuđen nakon 37 godina (VIDEO)
Džon Vejn Gejsi - klovn ubica