Петер Мануел - окрутни и паметни убица

Менуел сигурно није био будала. На пола суђења је отпустио свог адвоката и водио властиту одбрану тако добро, да му је на томе честитао и сам лорд Камерон. Користило му је правничко знање стечено за време честих казни затвора због крађа, недоличног понашања, силовања и насиља. Али, заборавио је једну важну чињеницу: у Шкотској се вишеструки убица кажњава за свако убиство посебно. У Енглеској би га, с друге стране, осудили само за једно од њих, из разлога што би доказивање других злочина могло нашкодити коректности суда. 

Менуелов застрашујући досије убице сличан је досијеима гангстера из Чикага и он би се поносио овим поређењем. У ствари, он је рођен у Америци. Родитељи су му се доселили из Шкотске у Њујорк 1920. године, а Фитер се ту родио 1927. Економска криза их је присилила да се врате у Енглеску, где се њихов несретни син убрзо нашао у невољи. Имао је тек 16 година, а већ је, по речима једног вишег полицијског официра, за дечака тих година стекао најгори досије који је он икада видео. Јануара 1956. године, Менуел је том досијеу додао и убиство.

Ени Нилендс је имала само 17 година. Чекала је свог младића у улици 1ст Килбрајд, кад је упознала Менуела. Имао је груб изглед „Теди Боја" и она је пристали да оду у оближњи кафе. Кад ју је доцније пратио кући, изненада ју је оборио на земљу, пребио на смрт и разбио лобању комадом гвожђа. Полиција је била збуњена нападом без видљивог повода. Испитали су све сумњиве са своје евиденције, укључујући и Менуела, али су његово име прецртали. Менуел је имао довољно полицијских саслушања у свом животу, тако да је знао тачно шта треба рећи. У лето је Менуел, одметник без разлога, одлучио да набави пиштољ. Његов криминални порив је растао. Убио је једном и хтео да настави. 

Са два мушкарца и женом одлази 16. септембра 1956. године на пљачкашки излет у богаташки крај Хај Бернсајд, неколико миља јужно од Глазгова. Опљачкали су једну кућу и почели да пију и да се веселе. Менуел је показао на кућу у суседству, али су остали били поцтив друге провале. Менуел је отишао сам. Ушао је кроз приземље, попео се на спрат и угледао две жене како спавају у кревету. Отворио је врата друге спаваће собе где је спавала 16-годишња Вивијен Ват. Била је будна и уплашила се спазивши га. Менуел је притрчао, нокаутирао је и свезао. Онда се вратио у другу собу. Госпођа Мерион Ват, Вивијенина мајка, полуинвалид, је још увек спавала. Њена сестра госпођа Маргарет Браун је такође спавала. Менуел је извукао пиштољ и обе убио из близине. После тога је отишао до Вивијен, која се у међувремену освестила и борила да се ослободи веза. Притишћући је грубо на кревет, пуцао јој је у лево око. 

Мануелу су при раду сметале спаваћице свих трију жена и он их је скинуо, али жене није ни дирнуо. Стручњаци су касније на сведочењу изјављивали да се он сексуално задовољавао убијањем и да није тражио физички контакт. Око три сата се придружио својим ортацима у првој кући, а око пет су сви кренули назад у Глазгов. Али, Менуелов пуцањ није на месту усмртио Вивијен. Тело јој је било још топло кад је кућна послуга дошла следећег јутра. Ако је то накнадно задовољило Менуела, наредно откриће је одушевило његов изопачени ум. Полиција је ухапсила мужа госпође Ват, Вилијема, и оптужила га сва три убиства. Господин Ват, по занимању пекар, се налазио у хотелу у Локџилфилду, Аргил, удаљеном 80 миља, те ноћи када се десило убиство. Сведоци су га ту видели од поноћи до осам ујутро. Међутим, полиција је доказивала како је могуће да се одвезао кући и вратио за тих осам сати. Имали су и сведоке који су се клели да су видели господина Вата у колима на трајекту Рефру у три сата.

Несрећни човек је провео два месеца у затвору пре него што је ослобођен. Полиција ипак није нашла мотив због чега би солидан супруг, вољени отац, побио своју срећну породицу. Но, невоље господина Вата нису биле готове, јер је Питер Менуел покушао да уцењује новцем ојађеног човека. Прво је Ватовом адвокату рекао да може за новац да каже ко је убица из Бернсајда. Онда је срео господина Вата и понудио му да ће отклонити сумње једино ако га убије, а све представи као самоубиство. То би коштало само 120 фунти. Пекар је одбио.

Менуел се играо ватром, али је на чудесан начин остајао неоткривен. Наставио је да убија. Ушао је 8. децембра 1957. године у воз за Њукастл, јужно од границе. Ту је узео такси и наредио возачу Сиднију Дану да вози од напуштене мочваре, близу Едмондбирса, где га је убио. Одмах после Божића, упознао је 17-годишњу Изабелу Кук на периферији Глазгова, оборио је на ливади, поцепао јој хаљину и задавио је. А онда је девојку, коју никада пре тога није видео, закопао у плитак гроб.

Док је цела Шкотска славила Нову 1958. годину, Менуел је провалио у бунгалов Питера Смарта у Глазгову. Нашао је 25 фунти у новчанику и могао је да оде неопажено, јер господин Смарт, његова супруга Дорис и њихов син Мајки нису ништа чули. Уместо тога, Менуел је ушао у њихову спаваћу собу и убио све троје. Потом је хладнокрвно нахранио мачку конзервом лососа. Ипак, на крају је направио грешку. Био је под сталном присмотром после сваког већег злочина и примећен је да протура некакве нове плаве новчанице од 5 фунти, оне исте какве је Питер Смарт подигао из банке пред смрт. Претресли су кућу у којој је Менуел становао са оцем и када су пронашли алат за обијање, полицајци су ухапсили обојицу. Менуел је онда дао изјаву на основу које му је отац ослобођен. Тада им је безосећајно и детаљно испричао о својим убиствима. Хладнокрвно признање је запањило полицајце који су изјавили да је, док их је водио ка гробу Изабел Кук, готово са олакшањем на срцу рекао: „То је то место. У ствари, мислим да сада стојимо на њој." 

Менуел је желео да буде у центру пажње, чезнући да га се боје као великог човека. Међутим, ни полиција ни суд нису имали страхопоштовање пред његовим подвизима. Након саслушања 250 сведока и трочасовног Менуеловог говора, суд га је осудио за седам од укупно осам убистава за које је био оптужен. Убиство у Њукастлу је било ван надлежности шкотског суда, а убиство Ени Нилендс није утврђено због недостатка доказа. Питер Менуел, посебно окрутан и немилосрдан убица, је обешен 11. јула 1958. године у Барлини затвору у Глазгову. 

Прочитајте и:

 ПРАВДА ЈЕ СПОРА АЛИ ДОСТИЖНА: Серијски убица осуђен након 37 година (ВИДЕО)

Џон Вејн Гејси - кловн убица