PISMO LEKARA IZ SRBIJE: Baka me je molila da napišem da je MRTVA kako bi sin došao da je vidi
Kako je napisao sahrane su svečanost za ono što je tog dana doživeo.
Pismo jednog lekara koje je izašlo u Politici govori o tome kako mu je jednog dana došla starica i zatražila mu nešto neverovatno. Prenosimo deo pisma u kome govori o tome:
"Jednom sam za vikend bio u Sopoćanima, na svom imanju. Dolazi iz sela jedna žena koja deluje užasavajuće: poluslepa, stara, sva u ritama, sva izgrebana od trnja, zapuštena. Prilazi mi pipavim hodom sasvim blizu, poštapajući se krivom čvoravom motkom, zagleda me dugo i bez reči i kao da proverava da li me vidi, odjednom pita: 'Jesi li ti dobro'? Potvrdih. 'Kumim te Bogom i svim živim da mi napišeš da sam umrla.' Ne razumem šta mi kaže, sve mislim da se pogrešno izrazila, da je htela nešto drugo da kaže. Pitam: 'Je li hoćeš da ti napišem da si bolesna?' 'Jok. Napiši mi da sam umrla, kumim te ko Boga.' 'Mogu da ti napišem, baba, samo da si bolesna, drugo ne pišem, to se piše u mesnoj kancelariji.' 'Ništa mi to ne vredi. Molim te, napiši mi da sam umrla, da pošaljem sinu da dođe da ga još jednom vidim dok nisam umrla.' Znam odakle je, putovala je peške kroz trnje oko četiri kilometra, poluslepa, i usput ju je trnje izgrebalo, ruke i lice joj krvare. Razumem težinu njene molbe, njena molba je teška do Boga, poslednja predsmrtna želja, stresno deluje na mene sam njen izgled, a njena molba me zaledila, vedar dan mi se smračio. Razumem je, ali ne mogu da joj pomognem. 'Baba, napisaću ti da si teško bolesna, na samrti, pa pošalji sinu, doći će on sigurno.' 'Ništa mi to ne vredi, samo mi ti napiši da sam umrla, kumim te i preklinjem.' Objašnjavam joj da to ne smem da napišem.
DUŠICA PEVA NA SAHRANAMA I UZIMA 1.200 EVRA: Nećete verovati koje pesme najčešće naručuju
Otišla je plačući bez glasa, nisam siguran da se živa vratila kući.
ŠOK U BEOGRADSKOM VRTIĆU: Majka došla po dete i našla ga VEZANOG i ZATVORENOG u kupatilu?!
Taj stres me i danas drži. Dugo nisam išao za vikend u Sopoćane. Ništa tužnije u životu nisam doživeo. Bio sam na sahranama. One su svečanost u odnosu na neizmernu tugu nemoćne, stare i slepe majke. (Mislim da će čitalac shvatiti da sam lekar po struci, te me je starica zato tražila.)", napisao je lekar.
