Plemenitost bez granica - medicinske misije delile srpsku sudbinu
BEOGRAD - Predstavnici državnih organa, ambasadori i izaslanici šest ambasada u Srbiji, članovi Srpskog lekarskog društva, u Beogradu su održali komemorativnu svečanost, u znak sećanja na australijske, kanadske i druge medicinske misije u Srbiji tokom Prvog svetskog rata.
Ti humani ljudi su, rizikujući živote, pružali zdravstvenu pomoć stanovništvu i vojsci, kada je to bilo najpotrebnije.
Strane sanitetske misije, koje su u Srbiji lečile vojsku i narod, otvarale mobilne bolnice, nabavljale lekove i medicinski materijal, često u jeku direktnih borbi, a noseći se i sa epidemijom tifusa, brojale su nekoliko hiljada članova, rekao je na svečanosti predsednik Srpskog lekarskog društva prof. Radoje Čolović.
U Prvom svetskom ratu stradalo 40 odsto Srbije
Podsetivši da je u Prvom svetskom ratu stradalo oko 40 odsto stanovništva Srbije, Čolović je istakao da je istu sudbinu doživelo mnogo lekara, ali i njihovih stranih kolega koji su ostavili domove, porodicu i latili se posla, da pomognu Srbiji u teškim vremenima. Istakavši da u Prvom svetskom ratu nijedna zemlja nije toliko propatila kao Srbija, ambasador Kanade Roman Vaščuk ukazao je da bi žrtve u Srbiji bile još veće da nije bilo humanih stranih medicinskih misija.
"Čuvaćemo uspomenu i nikada nećemo zaboraviti vaše žrtve za nas", rekao je Čolović na skupu u organizaciji Srpskog lekarskog društva.
Ambasador Velike Britanije Denis Kif zahvalio je državnim organima Srbije i SLS što neguju sećanje na članove medicinskih misija koje su delile sudbinu Srbije u Velikom ratu i ukazao da je to putokaz za današnje partnerstvo. U Srbiji je samo iz Francuske u to vreme boravilo oko 100 lekara, rečeno je na skupu na kojem su vence i cveće, ispred spomen obeležja u dvorištu SLS, položili predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva odbrane, ambasadori i izaslanici ambasada Kanade, SAD, Velike Britanije, Francuske, Australije i Holandije.
Humanost na delu
Među najistaknutijim ličnostima iz Australije koje su tokom Prvog svetskog rata, a posebno tokom borbi na Solunskom frontu, radile kao pripadnice vojno-medicinske misije u jedinicama srpske vojske jesu doktorke Stela Majls Frenklin (1879-1954) i Agnes Benet (1872-1960).
Osim njih, u misiji su bile i doktorke Lilijan Kuper, Meri Bedford, Alis Geris i Oliva King, koje su delovale u okviru bolnice Organizacije žena Škotske, smeštenoj u Solunu.
Specifičan je i vredan podsećanja podvig dr Harli koja je poginula pružajući pomoć ranjenim srpskim ratnicima tokom borbi u okolini Bitolja, a sahranjena kao jedina žena u okviru kompleksa Srpskog vojničkog groblja u Solunu. Po povratku u Australiju dr Stela Majls Frenklin napisala je roman pod naslovom "Six Months with the Serbs" kao i dirljivu pesmu u prozi "Where the Ambulance Travelled". Takođe, u kanadskoj vojno-medicinskoj misiji nalazio se, između ostalih, i potonji kanadski premijer i dobitnik Nobelove nagrade za mir Lester Pierson.
Kralj Aleksandar Prvi je još tokom rata iskazao posebnu zahvalnost pripadnicima australijske i kanadske vojno-medicinske misije koji su delovalu među Srbima.
