Племенитост без граница - медицинске мисије делиле српску судбину
БЕОГРАД - Представници државних органа, амбасадори и изасланици шест амбасада у Србији, чланови Српског лекарског друштва, у Београду су одржали комеморативну свечаност, у знак сећања на аустралијске, канадске и друге медицинске мисије у Србији током Првог светског рата.
Ти хумани људи су, ризикујући животе, пружали здравствену помоћ становништву и војсци, када је то било најпотребније.
Стране санитетске мисије, које су у Србији лечиле војску и народ, отварале мобилне болнице, набављале лекове и медицински материјал, често у јеку директних борби, а носећи се и са епидемијом тифуса, бројале су неколико хиљада чланова, рекао је на свечаности председник Српског лекарског друштва проф. Радоје Чоловић.
У Првом светском рату страдало 40 одсто Србије
Подсетивши да је у Првом светском рату страдало око 40 одсто становништва Србије, Чоловић је истакао да је исту судбину доживело много лекара, али и њихових страних колега који су оставили домове, породицу и латили се посла, да помогну Србији у тешким временима. Истакавши да у Првом светском рату ниједна земља није толико пропатила као Србија, амбасадор Канаде Роман Вашчук указао је да би жртве у Србији биле још веће да није било хуманих страних медицинских мисија.
"Чуваћемо успомену и никада нећемо заборавити ваше жртве за нас", рекао је Чоловић на скупу у организацији Српског лекарског друштва.
Амбасадор Велике Британије Денис Киф захвалио је државним органима Србије и СЛС што негују сећање на чланове медицинских мисија које су делиле судбину Србије у Великом рату и указао да је то путоказ за данашње партнерство. У Србији је само из Француске у то време боравило око 100 лекара, речено је на скупу на којем су венце и цвеће, испред спомен обележја у дворишту СЛС, положили представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства одбране, амбасадори и изасланици амбасада Канаде, САД, Велике Британије, Француске, Аустралије и Холандије.
Хуманост на делу
Међу најистакнутијим личностима из Аустралије које су током Првог светског рата, а посебно током борби на Солунском фронту, радиле као припаднице војно-медицинске мисије у јединицама српске војске јесу докторке Стела Мајлс Френклин (1879-1954) и Агнес Бенет (1872-1960).
Осим њих, у мисији су биле и докторке Лилијан Купер, Мери Бедфорд, Алис Герис и Олива Кинг, које су деловале у оквиру болнице Организације жена Шкотске, смештеној у Солуну.
Специфичан је и вредан подсећања подвиг др Харли која је погинула пружајући помоћ рањеним српским ратницима током борби у околини Битоља, а сахрањена као једина жена у оквиру комплекса Српског војничког гробља у Солуну. По повратку у Аустралију др Стела Мајлс Френклин написала је роман под насловом "Six Months with the Сербс" као и дирљиву песму у прози "Where the Амбуланце Travelled". Такође, у канадској војно-медицинској мисији налазио се, између осталих, и потоњи канадски премијер и добитник Нобелове награде за мир Лестер Пиерсон.
Краљ Александар Први је још током рата исказао посебну захвалност припадницима аустралијске и канадске војно-медицинске мисије који су деловалу међу Србима.
