ČUVAJTE SE: Pomeranje kazaljki odnosi hiljade ljudskih života!
Noćas su časovnici pomereni sat unapred na letnje računanje vremena, ali ova praksa ima sve više protivnika. Izveštaj o lošim posledicama po zdravlje stigao je i u Evropski parlament.
Još jedan znak da je zima iza nas, stigao je noćas u dva časa iza ponoći, kada su kazaljke pomerene za jedan sat u napred. Sada je nastupilo letnje računanje vremena za jednu polovinu Zemljine lopte.
Međutim, povećava se broj onih koji se suprostavljaju ovoj praksi. Protivnici ovoj praksi tvrde pomeranje kazaljki na satu ima negativne posledice po zdravlje ljudi.
Ne postoji jedinstven planetarni sistem prelaska na dogovoreno vreme i države to obično rešavaju lokalno – uglavnom izaberu vikend kada se časovnici pomeraju.
"Zimsko računanje vremena, zapravo je astronomsko raučunanje vremena“, kaže Večernjim novostima Slobodan Bubnjević iz Centra za promociju nauke. Po njemu sunce je u zenitu na najvišoj tački na nebu u 12 sati. Letnje, na koje smo noćas prešli, jeste odluka država sa konkretnim ciljem.
U Srbiji letnje računanje vremena uvedeno je 27. marta 1983. godine. Od 1995. godine satovi su pomerani u poslednjoj nedelji septembra na osnovu odluka koje je donosila Vlada, a pre sedam godina donet je novi zakon kojim je letnje računanje vremena usklađeno sa Evropskom unijom.
"Cela ideja o uvođenju letnjeg vremena zasnovana je na astronomskoj okolnosti da u januaru sunce izlazi oko osam sati, a zalazi oko 16, dok u julu kada je dan znatno duži izlazi pre pet, a zalazi posle 21 sat“, kazao je Bubnjević.
Međutim, sve je više mišljenja da te promene loše utiču na ljude, izazivaju stres, umor, depresiju, glavobolje i sl. Sve više je zemalja koje sumnjaju u korist vraćanja časovnika, unazad i unapred dva puta godišnje.
Tako neka istraživanja pokazuju da prvog ponedeljka posle prelaska na letnje računanje vremena boroj saobraćajnih nezogda raste oko sedam odsto, a da se tokom prva tri dana u nedelji posle prelaska na letnje računanje vremena broj srčanih napada povećava oko pet odsto, što se objašnjava povećanim stresom zbog gubitka jednog sata sna.
"Od 192 zemlje, takozvano letnje ukazno vreme usvojeno je u njih 110, a ne primenjuju se u Kini, Japanu, Južnoj Koreji i širom afričkog kontinenta, gde ova mera nikada nije stekla širu popularnost“, kaže Bubnjević.
Aktuelni izveštaj eksperata, predat je Evropskom parlamentu, pokazuje da pomeranje kazaljki odnosi više hiljada ljudskih života zbog nedostatka sna, poremećaja bioritma, saobraćajnih udesa, srčanih udara, depresije i samoubistava.
Iz Češke je pre nekoliko godina krenula je evropska kampanja protiv računanja zimskog i letnjeg vremena, da se u sedam zemalja Evropske unije prikupi milion potpisa i pokuša da natera Brisel da Evropljanima ne pomera svakog proleća i jeseni kazaljke budilnika. Poslanici Evropskog parlamenta raspravljali su da li treba nastaviti sa smenjivanjem letnjeg i zimskog vremena. Za sada, Evropska unija ostaje pri zimskom i letnjem računanju vremena.
Pročitejte i:
