ЧУВАЈТЕ СЕ: Померање казаљки односи хиљаде људских живота!
Ноћас су часовници померени сат унапред на летње рачунање времена, али ова пракса има све више противника. Извештај о лошим последицама по здравље стигао је и у Европски парламент.
Још један знак да је зима иза нас, стигао је ноћас у два часа иза поноћи, када су казаљке померене за један сат у напред. Сада је наступило летње рачунање времена за једну половину Земљине лопте.
Међутим, повећава се број оних који се супростављају овој пракси. Противници овој пракси тврде померање казаљки на сату има негативне последице по здравље људи.
Не постоји јединствен планетарни систем преласка на договорено време и државе то обично решавају локално – углавном изаберу викенд када се часовници померају.
"Зимско рачунање времена, заправо је астрономско раучунање времена“, каже Вечерњим новостима Слободан Бубњевић из Центра за промоцију науке. По њему сунце је у зениту на највишој тачки на небу у 12 сати. Летње, на које смо ноћас прешли, јесте одлука држава са конкретним циљем.
У Србији летње рачунање времена уведено је 27. марта 1983. године. Од 1995. године сатови су померани у последњој недељи септембра на основу одлука које је доносила Влада, а пре седам година донет је нови закон којим је летње рачунање времена усклађено са Европском унијом.
"Цела идеја о увођењу летњег времена заснована је на астрономској околности да у јануару сунце излази око осам сати, а залази око 16, док у јулу када је дан знатно дужи излази пре пет, а залази после 21 сат“, казао је Бубњевић.
Међутим, све је више мишљења да те промене лоше утичу на људе, изазивају стрес, умор, депресију, главобоље и сл. Све више је земаља које сумњају у корист враћања часовника, уназад и унапред два пута годишње.
Тако нека истраживања показују да првог понедељка после преласка на летње рачунање времена борој саобраћајних незогда расте око седам одсто, а да се током прва три дана у недељи после преласка на летње рачунање времена број срчаних напада повећава око пет одсто, што се објашњава повећаним стресом због губитка једног сата сна.
"Од 192 земље, такозвано летње указно време усвојено је у њих 110, а не примењују се у Кини, Јапану, Јужној Кореји и широм афричког континента, где ова мера никада није стекла ширу популарност“, каже Бубњевић.
Актуелни извештај експерата, предат је Европском парламенту, показује да померање казаљки односи више хиљада људских живота због недостатка сна, поремећаја биоритма, саобраћајних удеса, срчаних удара, депресије и самоубистава.
Из Чешке је пре неколико година кренула је европска кампања против рачунања зимског и летњег времена, да се у седам земаља Европске уније прикупи милион потписа и покуша да натера Брисел да Европљанима не помера сваког пролећа и јесени казаљке будилника. Посланици Европског парламента расправљали су да ли треба наставити са смењивањем летњег и зимског времена. За сада, Европска унија остаје при зимском и летњем рачунању времена.
Прочитејте и:
